POGINUO ZA SRBIJU I INSPIRISAO TOLSTOJA Počinje snimanje filma o čuvenom pukovniku Rajevskom!

Kruševački reditelj, snimatelj i montažer Goran Erčević Laki (45) ovih dana počinje snimanje svog devetog filma

Posle velikih projekata, kao što su filmovi: Kleveta, Zalog nebu, Car Lazar, Drenča i drugi, za koje je dobio više nagrada, Goran Erčević Laki započinje snimanje filma o pukovniku Rajevskom - heroju koji je Lavu Tolstoju bio inspiracija za lik Vronskog u ljubavnom romanu "Ana Karenjina", a koji je poginuo u tursko- srpkom ratu kod Gornjeg Adrovca u bliziini Aleksinca.

Ideja za film o pukovniku Rajevskom nastala je u Cirihu,  a najveći investitor, odnosno  generalni pokrovitelj filma o Rajevskom je Glas rasejanih iz Ciriha, koji će ovaj poduhvat  donirati sa oko 100 hiljada evra. Podrška filmu stigla je i od svih relevantnih institucija u Srbiji i rasejanju, uz blagoslov patrijarha Irineja i podršku Ambasade Rusije, kao i Dijaspore svih Srba jugoistočnih zemalja, gradova Kruševca i Aleksinca, privrede i institucija Rasinskog okruga - kaže Goran Erčević Laki.

Scenario filma uradio je Slobodan Cenc. Glavna ulogu u filmu koji nosi naziv "Voda" jer je Rajevski voleo da bude pored vode, poverena je glumcu Dejanu Tončiću. U filmu će glumiti i Ivan Bekjarev, Toma Trifunović sa sinovima Branislavom i Sergejem, Ljiljana Stjepanović, Vojin Ćetković , Ivan Vučković i drugi, kao i oko stotinu statista. Kostime je uradila Ljiljana Anđelković, a u ovom projektu pod pokroviteljstvom pštine Aleksinac, učestvuju kruševačko, aleksinačko i  trsteničko pozorište.

- Planirano je da premijera filma bude 2. septembra, na dan pogibije Nikolaja Rajevskog. Scene snimamo u manastiru Sveti Roman, pokraj Kruševca, Gornjem Adrovcu kod Aleksinca, u Lukarevini kod Aleksandrovca, u Kerču na Krimu, odakle je Rajevski krenuo iz Rusije u Srbiju, u Smederevu gde je isplovio iz Dunava i na Šarganu, gde je prvi put sreo Anu Karenjinu, glavnu junakinju istoimenog romana Lava Tolstoja, a snimaćemo i u Ruskom domu gde je Ana izlazila - priča Goran Erčević Laki.

Prema njegovim rečima, ovo je veliki projekat koji će učvršćivati vekovno istorijske veze Rusije i Srbije.

- To je cilj ovog filma, a glavno pitanje je zašto je Rajevski došao iz Rusije da ratuje u Srbiji. Njegov deda pukovnik Rajevski se družio sa generalom Miloradovićem i u njegovoj kući se pričalo samo o junaštvu srpskih boraca i to je u njemu pobudilo želju da dođe u Srbiju i bude u srpsko-turskom ratu, na strani bratskog srpskog naroda,  gde je 16 dana ratovao protiv Turaka i 16. dan, spašavajući mesnog sveštenika, poginuo u Gornjem Adrovcu - priča Goran Erčević Laki.

Gornji Adrovac je,inače, poslednje mesto koje je video pukovnik Nikolaj Nikolajevič Rajevski. Baš u tom malom, bajkovitom mestu poginuo je pukovnik Rajevski. Tu, na kraju puta, u zelenim brdima Jastrepca, usred lipove šume, nalazi se prelepa crkva u ruskom stilu. Iza nje je jarak koji je deli od oranica, šljivika i voćnjaka Pomoravlja.

Ovde, svake godine, početkom septembra Srbi i Rusi okupljaju se na mestu pogibije pukovnika, gde je 1903. godine podignuta Ruska crkva.

Na brdu na kome sada ponosno stoji crkva Svete Trojice poginulo je hiljade boraca – sa obe zaraćene strane i među njima Rajevski, koji je u to vreme mnogima bio nepoznat. Dve godine po pogibiji on "postaje" Aleksej Vronski u Tolstojevom romanu.
 

Nikolajeva majka Ana je prenela sinovljeve ostatke u Rusiju, a od njih se oprostila Srbija – i to uz najveće vojne počasti, a ceremoniji je prisustvovao i sam knez Milan Obrenović. Ipak, kruži legenda da je u Srbiji ostalo srce Nikolaja Rajevskog, heroja koji je poginuo za slobodu bratskog naroda.

Ostalo je zapisano da su njegovi posmrtni ostaci, uz državne i vojne počasti iz Beograda brodom poslati u Rusiju, a da je po ličnoj želji njegovo srce zauvek ostalo u Srbiji, u porti manastira Svetog Romana u Đunisu.

Rajevski je u Srbiji , inače, prvi put boravio 1867. godine, o čemu svedoče njegova pisma iz Čačka i Beograda. Devet godina kasnije došao je kao dobrovoljac sa još 5.000 sunarodnika koji su želeli da pomognu Srbima u borbi protiv Turaka, o čemu svedoče i fotografije.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.