MNOGI SVOJIM ĆERKAMA PO NJOJ DAJU IME, a ne znaju da se MINA KARADŽIĆ zapravo NIJE ZVALA TAKO!

Mina je u svojoj 30. godini prešla u pravoslavlje i uzela srpsko ime

Mina Karadžić-Vukomanović najpoznatija je kao kćerka Vuka Stefanovića Karadžića, iako je ova umetnica i književnica bila jedna od svega tri srpske slikarke (pored Katarine Ivanović i Poleksije Todorović) koje su stvarale u Srbiji u 19. veku.

 

O ljudskosti i dobroti ove devojke dovoljno govori činjenica da je opevana u jednoj od najtoplijih pesama Branka Radičevića - "Pevam danju, pevam noću". Dok je mladi pesnik bio deo književnog kruga njenog oca, između njega i Mine rodila se bratsko-sestrinska ljubav, prepuna nežnosti i i dalje živa kroz stihove ove pesme.

TOPILA SE POD PRSTIMA! Nije mogla da skine osmeh sa lica! (VIDEO)

Možda upravo to navodi brojne roditelje u Srbiji da ćerkama daju ime Mina, mada to i nije bilo pravo ime, već nadimak Vukove ćerke. Kako joj je majka bila Bečlijka, njeno pravo ime glasilo je Vilhemina, sve do njene 30. godine kada je prešla u pravoslavlje i krstila se kao Milica.

I najvećim laicima njen autoportret ili ulje na platnu "Kraljević Marko sa topuzom" deluju poznato, čak i kada ne znaju ko je držao četkicu. Njen slikarski opus čini pedesetak radova. Radove nije ni potpisivala, ni datirala. Portretisala je osobe sa kojima se sretala svakodnevno, rodbinu, prijatelje, decu, goste, vojvode iz Crne Gore, deputirce iz Bosne... Slikala je i kopirala i religiozne motive.

Njeni roditelji Vuk i Ana imali su trinaestoro dece od kojih su svi, osim Mine i Dimitrija, umrli u detinjstvu i ranoj mladosti do 1852. godine.

Rođena je u Beču i odrasla u kući u koju su dolazile mnoge poznate ličnosti srpske kulture toga doba, prijatelji i saradnici njenog oca: Branko Radičević, Đuro Daničić, prota Mateja Nenadović, Njegoš, knez Mihailo Obrenović, Stevan Knićanin, slikari Uroš Knežević, Aksentije Marodić, Steva Todorović, Dimitrije Tirol, patrijarh Josif Rajačić, crnogorski knez Danilo,... kao i Jakob Grim, istoričar Leopold Ranke, Pavel Šafarik, ruski naučnik Sreznjevski, i mnogi drugi.

Osim nemačkog, govorila je francuski i italijanski, od 15. godine počela je da uči srpski, a od 19. godine engleski jezik. Išla je na časove klavira i slikarstva. O njenom obrazovanju brinuo se i Jernej Kopitar, koji joj je poklanjao knjige nemačkih, francuskih i engleskih pisaca.

Mina je svome ocu pomagala kao sekretar i pratila ga na putovanjima. Putujući sa ocem, posetila je galerije u Veneciji (1847.), Berlinu (1849. i 1854.), Drezdenu (1854). Želela je da se usavršava u Petrogradu, ali nije uspela da dobije stipendiju.

ŠTA KAD HORMONI PODIVLJAJU?! Ovo su simptomi HORMONSKOG DISBALANSA

U maju 1858. godine sa majkom i ocem, doputovala je brodom iz Beča u Zemun. U Beogradu je prešla u pravoslavnu veru i dobila ime Milica. Udala se za siromašnog bratanca kneginje Ljubice, profesora književnosti na beogradskom Liceju Aleksu Vukomanovića.

Nažalost, Aleksa je umro krajem 1859. posle godinu i po dana braka, kada je njihov sin Janko imao svega tri meseca.  Mina i Janko su krajem septembra 1860. godine iz Beograda otišli u Beč. Posle nekog vremena umro joj je i otac Vuk, 1864. godine. Mina se narednih 12 godina brinula i svojoj bolesnoj majci.

Njen sin Janko školovao se u Beču i Rusiju. Kao dobrovoljac učestvovao u srpsko-turskom ratu gde je dobio medalju za hrabrost. Vratio se potom u Rusiju, gde je umro 1878. godine. Smrću njenog brata Dimitrija Mina/Milica je ostala jedini  potomak Vuka Karadžića. Kada je umrla 1894. godine, sa njom je ugašena Vukova loza.

 

O državnom trošku preneta je u Beograd i sahranjena u grob njenog muža Alekse na Tašmajdanu. Početkom 20. veka njihove kosti zajedno sa sinovljevim su prenete u Savinac kod Gornjeg Milanovca gde su sahranjene u kripti porodične crkve Vukomanovića.

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.