TRAGEDIJA AJNŠTAJNOVOG SINA: Milevin i njegov naslednik bio je GENIJE, ali život mu je bio samo TAMA!

Brak Mileve i Alberta Ajnštajna intrigantna je tema koja će uvek izazivati rasprave. Upoznali su se na studijama, a pre nego što ih je završila Mileva je zatrudnela i rodila vanbračnu ćerku Lizerl.

Albert i Mileva su se venčali u Bernu 6. januara 1903. Neko vreme pre venčanja Lizerl je obolela od šarlaha. Nije poznato da li je umrla ili je data na usvajanje. Tek, kada se Mileva pridružila Albertu u Bernu, dete nije bilo sa njom.

U godinama koje su usledile Albert i Mileva dobili su još dvoje dece – sinove Hansa Alberta i Eduarda. Kažu da su oba dečaka bila jako vezana za majku koja ih je praktično sama odgajala jer je otac najveći deo vremena provodio u radu.

Ipak, bio je tu i srećnih uspomena.

 

 

– Otac je znao da posao ostavi po strani i da nas satima gleda kako se igramo – govorio je kasnije stariji Hans.

Zdravlje Eduarda naročito je brinulo roditelje. Dečak je od rođenja bio bolešljiv i često je znao da zaplače bez ikakvog razloga. U jednom pismu prijatelju Albert je zapisao da je sigran da njegov sin neće moći da “izraste u zdravu osobu”.

A, tu su bile u sve češće svađe roditelja… Oba dečaka su teško podnela razvod roditelja 1914. Eduardu je tada bilo samo 4 godine. Živela su sa majkom dok se Ajnštajn ponovo oženio - svojom daljom rođakom u koju je bio zaljubljen još kao dečak.

Mileva je nastavila da brine o deci i neko vreme se činilo da će Eduard prevazići svoje probleme. Za početak, pokazao je izuzetnu inteligenciju - sa šest godina je čitao Šekspira, a ubrzo i Kanta, Šopenhauera, Platona… 

 

 

Kako je odrastao zainteresovao se za psihijatriju, a posebno za rad Sigmunda Frojda. Ipak, kako je vreme odmicalo sve teže je podnosio teret očeve slave.

– Teško je imati toliko važnog oca, jer se osećaš nevažnim i beznačajnim – istakao je jednom prilikom.

Kada mu je bilo 20 godina Eduard je prvi put pokušao da se ubije. Kažu, uzrok tome bila je neuzvraćena ljubav neke devojke. Primljen je u bolnicu i nedugo potom dijagnostikovana mu je šizofrenija.

Mileva ga je, na preporuku doktora, tada smestila u duševnu bolnicu u Cirihu i, ova odluka pokazala se kobnom! Surovi tretmani u onovremenim bolnicama ovog tipa samo su pogoršali mentalno stanje mladog Eduarda. Nakon samo dve nedelje u ovoj instituciji više nije mogao da čita, vodi duže razgovore, a sve više je gubio i kognitivne sposobnosti.

Nije poznato da li je i koliko često Albert dolazio u posetu sinu, ali nakon 1933. to više nije ni mogao. Tada na vlast u Nemačkoj dolazi Hitler, pa Ajnštajn, gostujući profesor na Prinstonskom univerzitetu, bića onemogućen da se vrati u domovinu.

Njegova druga supruga Elsa pričala je da je sinovljevo zdravstveno stanje mnogo brinulo Alberta. Navodno, planirao je da sina dovede u Ameriku, ali su njegovo mentalno stanje, a kasnije i rat, sprečili.

– Moj sin je jedini problem koji ostaje bez rešenja – napisao je Ajnštajn.

Edvard više nikada nije video oca. Mileva je zbog dugova nastalih oko njegovog lečenja morala da proda dve kuće. Navodno, u kasnijim sporovima Mileve i Alberta Eduard je služio kao “dug za potkusurivanje”. U jednoj prepisci Albert je zahtevao da mu Mileva vrati neki novac i pretio da će izbaciti Eduarda iz testamenta ako to ne učini.

Mileva je umrla 4. avgusta 1948. i nakon toga o Eduardu praktično više niko nije brinuo. Okončao je život sam i napušten, među zidinama ciriškog psihijatrijskog azila Burgelci. Radio je kao bolnički baštovan i tako je i umro 1965. u 55. godini.