NA KOSOVU ME ZOVU SRPSKI ŠPIJUN! Albanski glumac snima seriju sa Laušem, a Gagi Nikoliću je svojevremeno išao po cigarete!

Jedan od najvoljenijih albanskig glumaca u bivšoj Jugoslaviji, Enver Petrovci svojevremeno je bio stalni nosilac repertoara u Narodnom pozorištu, Ateljeu 212 i Beogradskom Dramskom Pozorištu. Sada će se ponovo naći u srpskom ostvarenju, ovoga puta snima film "Ruski konzul" sa Žarkom Lauševićem.

Petrovci koji živi u Prištini, a povremeno i u Bitolju, pomalo je zaboravljen od strane reditelja, ali ga se pojedini sete i angažuju. On s ponosom kaže da je odrastao u kući koja se graniči s dvorištem pravoslavne crkve Sveti Nikola. Zbog toga ga vrlo često mediji na Kosovu i Metohiji nazivaju srpskim špijunom.

Foto: YouTube prntscreen/ATV

U intervjuu koji je dao pre nekoliko godina, Enver je govorio o političkoj klimi na Kosovu i Metohiji, vremenima u kojima je mogao mnogo više da radi u Beogradu, ali i odnosu sa pokojnim bardovima srpskog glumišta poput Dragana Gaga Nikolića.

Foto: Goran Đukanović

Imate li želju da se vratite u Beograd, gde ste napravili ime i blistavu karijeru?

- Žao mi je što ću da umrem a neću još jednom odigrati „Koštanu“. Pisac Bora Stanković je to pisao za mene, znam sigurno. Čuo sam da rade pozorišnu predstavu „Koštana“ sa Slovencima, ali bez mene. Spreman sam da igram bilo šta u tom komadu. Ne pitam za uslove i honorar. Da se vratim na vaše pitanje, kad je bila proslava pola veka Ateljea 212, Boris Tadić me je pozvao i rekao: „Koji ćeš ti ku*ac dole, publika te voli i ovde je tvoje mesto“. Pozvao je direktora Narodnog pozorišta, čijeg se imena ne sećam, da mi ispuni sve želje. Upravnik mi je zakazao sastanak za 10 sati narednog dana na koji nisam otišao, a da jesam, znam da bih ostao u Beogradu.

Na početku karijere odabrali ste Atelje 212, a ne JDP. Zašto?

- Uslovi su tamo bili sjajni, kao i međuljudski odnosi. Biti u bifeu u onakvom društvu. Upoznao sam najpametnije ljude u Beogradu i išao sam da im kupim cigarete da bi me primili u svoje društvo. Naravno da su me primili.

Gaga Nikolić vas je slao po cigarete?

- Bio sam ponosan što je mene izabrao da mu idem po cigarete. Bilo je i u Ateljeu 212 sranja i pičkaranja, ali ne mržnje.

Foto: ATAIMAGES

Imali ste ponudu iz Holivuda. Da li se danas kajete zbog svoje odluke da ostanete u Jugoslaviji?

- Sad mi je žao što sam ostao. Ne vidim više perspektivu. Rat je sve uništio. Završava mi se život, a ja već 20 godina ništa ozbiljno nisam radio. Bjelina serija je kao neki san. Moj trud da naučim srpski jezik mi je nepotreban. Niko me ništa ne pita na tom jeziku. Bolje da sam učio engleski. Nisam više nikom potreban.

Ima li posla za glumce na Kosovu?

- Tek sad učim albanski. Nemam tu sigurnost kao dok govorim srpski na sceni. Ne bih smeo da improvizujem na albanskom.

Kako da ponovo sagradimo te porušene mostove?

- Možemo da se mrzimo stolećima, ali kad-tad moramo da shvatimo da jedni pored drugih moramo da prođemo. Primer treba da nam budu naši sportisti i umetnici. Ne moramo da čekamo političare.

Političari su nas zavadili?

- Narod će da prihvati od političara i ljubav i mržnju. U Bosni sam rekao da će pući, pa mi jedan slikar iz Mostara nije verovao. Mnogo krvavije je bilo nego na Kosovo.

Kako ste upamtili Tita?

- Nikad nisam bio ni u Komunističkoj partiji. Evropa danas njega imitira. Uspeo je da napravi ozbiljnu državu. Svako je govorio svoj jezik i niko nije imao averziju prema tome. Evropljanin je danas, a nekad je bilo „ja sam Jugosloven“. On je imao muslimane, katolike i sektaše... Rasturili su Jugoslaviju da bi napravili Evropu. Drugačije raspad SFRJ sebi ne umem da objasnim.

Danas Josipu Brozu zameraju da je bio diktator.

- Tito je bio diktator jer nisi samo njega smeo da psuješ. Partiju si mogao do mile volje da kritikuješ. Danas možemo da psujemo predsednike, ali nam ne vredi ništa. Živimo u većoj diktaturi nego tada.

Govorite o Kosovu?

- Apsolutno. Živimo u diktaturi. Nemaš sigurnosti ako izjaviš nešto protiv vlasti. Odmah si na crnoj listi, nemaš posla. Jednostavno, ne postojiš.

Na Kosovu vas nazivaju srpskim špijunom.

- Kad je potrebno, ja sam patriota, a kad nije, srpski špijun. Ako ih kritikujem, kažu da lobiram za Srbiju. To ne radi narod. Oni mene vole, cene. Umeju da kažu i da sam veliki glumac i Albanac, a ja znam šta sam. Nikad me niko nije kupio. Govorio sam uvek ono što mislim. Koštalo me je mnogo puta i ne žalim. Govorio sam da mi je bilo lepo u Beogradu. Ima kod nas političara koji su bili oženjeni Srpkinjama, a to kriju. Nekad smo bili slobodniji, sigurniji, radili smo i zarađivali više.

Foto: Informer/Aleksandar Jovanović