Priča koja ledi krv u žilama! O njenom grobu se i danas ništa ne zna: Zvezda Narodnog pozorišta umrla je sama, davno zaboravljena

Predviđali su joj blistavu karijeru, govorilo se o njenoj čarobnoj lepoti i divnom glasu. Nikada nije bila srećna, umrla je tokom okupacije 1917, a sahranjena bez velike pompe.

U pozorišnim analima Srbije, uoči Prvog svetskog rata, spominje se ime Emilije Popović. Glumica kojoj su predviđali zavidnu karijeru na daskama koje život znače, nije se slučajno obrela u ovom svetu. I njena majka je igrala u pozorištu, pa čak i sestre i braća. Ali, o njihovim koracima se nije previše pričalo, nisu se merili i odmeravali, jer ih je Emilija nadmašila talentom i harizmom. Međutim, nedostajalo joj je malo sreće, pa da ne završi onako kako jeste - kao zaboravljena heroina.

Ona potiče iz ugledne glumačke dinastije. 

Rođena je 13. jula 1859. u Zrenjaninu (tadašnjem Velikom Bečkereku). Deda Luka je bio paroh u malenom banatskom selu. Umro je mlad, pa je njegova supruga ostala materijalno nezbrinuta sa sedmoro dece. Ni Emilijina majka nije bolje prošla. U knjizi "Iz pozorišta predratne Srbije", Milan Grol navodi da se u crkvenim knjigama ne spominje ime Emilijinog oca, kao i da se na pozorišnim daskama pojavila pod majčinim prezimenom. Taj teret odrastanja bez oca pratiće je celog života.

- Rođena u znaku bede, Emilija Popović nije se nje mogla osloboditi nikad. U predanjima Narodnog pozorišta ona je ostala kao najzaduženiji član što ga je uopšte bilo. Njena balzakovska dovijanja sa menicama i zabranama, kod zelenaša i budžaklijskih zavoda za koje je samo ona znala, ušla su u priču. A zaduženija od svih, ona nije bila ni sa kakvog skupog poroka, lude raskoši, ni lakomislenosti. To je prosto tako bilo pisano u njenoj sudbini, da se u mizeriji začne, da u njoj provede vek i u njoj nestane - zapisao je Grol.

Foto: wikipedia

 

No, nije od početka tako izgledalo. Mirisalo je na drugačije, lepše. Emilija je karijeru započela 1875. u Pelešićevoj putujućoj družini, da bi dve godine kasnije zaigrala u Narodnom pozorištu. Bilo je to baš u vreme obnove ovog teatra, kada je ona mogla da zablista u punom sjaju. Zračila je, plenila, osvajala.

- Uslovi su bili povoljni za heroinu. Emilija Popović imala je sve spoljne odlike: visok, vitak stas, lepu glavu, s velikim crnim očima na belom alabasterskom licu - zapisao je Grol.

Mnogi su u njoj prepoznali zvezdu nad zvezdama, proricali joj visine, govorili o njenom čarobnom "eksterijeru" i prijatnom glasu. Imala je uspravno držanje, bila je senzibilna, ali i gorda. Govorilo se po kuloarima o toj figuri Sofoklove Antigone koja joj je obećavala veliko mesto u repertoaru, osuguravala joj je sjajnu budućnost. To se, međutim, nije desilo. U početku je dobijala uloge koje je lako nosila. Bila je Savka u Zmajevom "Šaranu", Saveta u Trifkovićevom "Školskom nadzorniku", Dara Kinolova u "Narcisu", Mira u Jakšićevoj "Jelisaveti"... Kritičari su od nje stalno očekivali više. A, kako to nisu dobili, postajali su razočarani. Kada je premijerno odigrala Ilku Etveš u "Ratu i miru", beogradsko "Videlo" je unizilo njen trud:

"G-ca Popović nije nikako priličila za bujnu i zdravu Mađaricu, otvorenu i smelu Ilku Etveš", stajalo je u kritici.

Bila je krhkog zdravlja, meke prirode, a Grol je objasnio da se "limfatični karakter mlade devojke izgleda nije ispoljio samo u temperamentu, nego i na način koji je ružio samu lepotu tela".

Zbog toga u mladosti nije mogla da igra svoje vršnjakinje. Dodelili su joj zrelu Emiliju u "Otelu", jer su na njoj bili vidljivi tragovi gorkog životnog iskustva. Imala je tada 25 godina i bilo je logično da bude Dezdemona. Ali, dobro se snašla sa starijim damama i zahvaljujući njima je vremenom počela da skreće pažnju publike na sebe. Grol kaže da je njena epoha uspeha krenula sa majkama, koje oko 1900. godine počinju da se ređaju u njenom repertoaru - mati Hamletova, kraljica Getruda, zla maćeha u "Stanoju Glavašu". Poslednjih deset godina igre uspela je da se istakne u prvi red.

- U starijim godinama taj sniženi ton ubijene mladosti, uzdignut je bio jednom novom snagom s kojom je ta zrela matrona, kao za odmazdu sa svirepom strogošću tražila žrtve od mladosti. Nešto neumoljivo okorno i tvrdo, u dnu duše zamračeno sumnjom i gorčinom, dobilo je u starijim godinama Emilije Popović tragičnu snagu. Njena umetnička karijera upravo i počinje od tog vremena, od njenih navršenih četrdeset godina, u kojima su mnoge njene vršnjakinje završavale - navodi autor knjige.

U komadu "Smrt Majke Jugović" je briljirala. Publika joj se divila. Naklon je bio do poda. Ali, ni tada, ni u mladosti, Emilija Popović nije bila srećna. Grol kaže da sa svom svojom lepotom nije proživela strasnu mladost ni na pozornici ni izvan nje. Siromaštvo, odrastanje bez oca i na kraju bolest - uredili su i odredili njen život.

- Kroz svu svoju mladost znana i neznana, Emilija Popović imala je sreću da u poslednjim godinama proživi jednu deceniju u iluzijama slave. A završila je kako je i počela: neznana na groblju isto kao što je godinama ranije bila neznana u knjigama rođenih. Po analima pozorišnim, Emilija Popović, osmaljena, kao uvek, bolesna, umrla je za vreme okupacije 1917, i sahranjena nečujno bez velike pratnje i pompe za mrtvačkim kovčegom, u grobu sada već davno zaboravljenom - zapisao je Grol.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.