Bule Goncić progovorio o razvodu sa suprugom! Nije brak nešto što je dato od početka sveta

Svetislav Bule Goncić je uspešan srpski glumac koji iza sebe ima bogatu karijeru.

Diplomirao je glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu u klasi prof. Minje Dedića 1982. godine. Stalni član pozorišta Atelje 212 je od 1983. godine. Bio je predsednik Saveza dramskih umetnika Srbije od 1996. do 1998. godine, a direktor Pozorišta na Terazijama od 1998. do 2000. godine. Autor je više dokumentarnih filmova. Bio je voditelj dečjeg kviza "Kroz vrata znanja do putovanja".

Dok je stvarao karijeru o kojoj su svi govorili, pararelno je uživao u svom privatnom miru. Sa suprugom Gordanom u skladnom je braku četiri decenije, a iz ove ljubavi dobili su dve ćerke. Zajedno sa svojim damama gradio je svoj mali raj koji mu donosi posebnu radost. Jednom prilikom govorio je o važnosti braka i o tome da li veruje u ljubav i vernost do kraja života, nedvosmisleno je odgovorio da je u potpunosti posvećen svojoj voljenoj Gordani.

Foto: Antonio Ahel/ATAImages

 

- Ne verujem da ću u starosti poblesaviti i rasturiti brak zato što moja žena nosi crveni džemper koji ja mrzim. Mada nikad se ne zna, nije brak nešto što je dato od početka sveta, već je vrsta dogovora i konstrukcije. Moj za sada funkcioniše, tako da ne nameravam da ga rasturam. U potpunosti sam posvećen suprugi i ćerkama Isidori i Aleksandri. Mnogi ljudi greše pa pritiskaju decu da bi ona ispunila njihova očekivanja. A deca kao svi živi organizmi oponašaju roditelje. Bukvalno govorim o životnoj dinamici i sklopu koji im se razvije iz godine u godinu.Trudim se da ih ne ugrozim već usmeravam. Njihovo odrastanje ne upoređujem sa tim kako sam ja rastao- rekao je glumac svojevremeno za "Stori".

Goncić je govorio i o svom odrastanju koje ga je naučilo kako da i sam ide kroz život i vaspitava svoju decu.

 - Teško sam živeo u detinjstvu. Stanovali smo na Dorćolu, a moja pet godina starija sestra Dragica i ja nismo živeli u izobilju. Moj otac Aleksandar bio je kinooperater u Domu kulture u Beogradu, dok je majka Miroslava bila uz nas, ali pamtim kako me nikada nisu pritiskali - ispričao je Goncić.