Žarku je bila kao sestra, prva ga posetila u zatvoru! Merima je ovako opisivala svoj odnos s njim: "On je duša koja dodiruje najtananiji deo mene"

Žarko Lušević peminuo je juče u 63. godini, a jedna od onih kojoj je ova vest veoma teško pala zasigurno je glumica Merima Isaković koja je bila veoma bliska s njim. Merima i Žarko glumili su dugo u predstavi "Staklena menažerija" 1991. godine, a ona je jedna od prvih koja ga je posetila u zatvoru u Podgorici što je jednom prilikom i opisala.

Merima je najpre opisala bliskost sa Žarkom, kao i kako su jedno drugo zvali:

Foto: Čedomir Stanković

 

- Tupčo. Moj divan prijatelj, pa i više: duša koja čedno dodiruje najtananiji deo bića u meni. Bili smo kao porodica, iako krvlju nismo vezani. Za mene Tupčo. Za sav ostali svet Žarko Laušević. Isti daroviti rukopis, gde je najsnažnija priča rečena tišinom i razmenom iskrenosti dodirujući tako istinite dubine publike. Naše scene u „Staklenoj menažeriji“ su zapamćene i voljene do dana današnjih. Premijera je bila u Beogradskom dramskom pozorištu na Crvenom krstu. Koliko mi je poznato, ovo je bila prva predstava u istoriji srpskog pozorišta koja se igrala dva puta dnevno: i matine i uveče, kao da je film u bioskopu. Publika nas je doživljavala kao dve osobe spojene u jedno isto biće. Mnoge kolege takođe. Neki drugi ljudi su počeli da nas pogrešno doživljavaju kao ljubavnike. Tupčo i ja nikada nismo bili ljubavnici. Naš unutarnji dodir ne pripada toj priči. Naš odnos je bio susretanje dve duše, mnogo delikatniji i dragoceniji. Nikad ukaljan. Imali smo mnogo prilika da postanemo ljubavnici da smo to hteli, tokom beogradskih predstava, i domaćih i međunarodnih turneja, ali nismo. Ne zato što nismo mogli, već zato što to nije priroda našeg odnosa - pisala je Merima koja je istakla da je njen suprug imao razumevanja: 

Foto: YouTube prntscreen

 

- Moj Vladica je razumeo. Moj muž Vladica koji je bio i ostao moj čovek, moj romantični muškarac koga sam najviše volela. I sada kada ga više nema. Vladica je znao da je priroda odnosa Tupča i Tupča bespolna. Dan posle kobne noći, kada se desila tragedija u kojoj je Žarko Laušević pucnjem nehotice ugasio živote dva mladića u Podgorici, Vladica mi je to javio. Došao je u pozorište. „Lepi“, tako me je zvao, „desilo se nešto strašno. Jesi li čula?“ Odvezao me je odmah na aerodrom i odletela sam za Podgoricu, pa u zatvor u Spužu. Tupčo je doveden u sobu sa dugačkim stolom za kojim sedimo njegov drug Ljuba Dapčević i ja okruženi tmurnim stražarima - opisala je Isakovićeva koja je susrt sa Žarkom u zatvoru opisala do detalja:

- „Žarko Laušević“, rekoše pri otvaranju vrata. Tupčo sede, drhteći i lomeći prste ruku u beznađu. Oči su mu bile krvave jer su se, prilikom tog nesretnog napada mladića na njega sočiva naglo usekla u oba oka. Cvokotao je gledajući u mene. Verovatno me nije ni mogao jasno videti jer je nosio dioptriju sočiva -6. Čuo je moj glas: „Moj Tupčo, to sam ja.“ Ponavljao je: „Znam, znam, Tupčo, ja sam, ja sam… ja sam možda ubio… Ja sam možda ubio… Dva mladića su ranjena, možda sam ih ubio…“ - tada je msilio Žarko, a stravična istina se saznala kasnije:

- Vratila sam se u Beograd u suzama. Ispričala sam Vladici kako sam videla Tupča slomljenog, shrvanog bolom i strahom. Strahom ne šta će biti sa njim, već strahom da je možda usmrtio dva mladića. Tada se još nije znalo. Javljeno je da su u bolnici u kritičnom stanju. Posle sam i sa mojim malenim sinom Midom posetila Tupča u Spužu. U tom trenutku Žarko je imao podršku svoje napaćene porodice, i skoro da nije imao drugih prijatelja. Samo Ljuba Dapčević, koga nisam poznavala, i ja. Prešao je potom u požarevački zatvor. Vladica me je posavetovao šta može biti od pomoći nekome ko je u zatvoru, pa sam nabavljala vunene potkošulje i vojničke termalne gaće dugih nogavica iz Londona i nosila ih Tupču. Sećam se da je te zimske večeri izašao u laganoj zatvorskoj uniformi…

Foto: YouTube prntscreen

 

Podsetimo, Žarko Laušević rođen je 19. januara 1960. na Cetinju, a glumu je diplomirao na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.Završio je glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 1982. godine, kada postaje i član Jugoslavenskog dramskog kazališta. Na filmu je debitovao 1982. godine, ulogom u filmu "Progon". Takođe, ostvario je značajne uloge u filmovima "Savamala" i "Direktan prenos".

Vrlo brzo je dobio jednu od glavnih uloga u TV seriji "Sivi dom" (1984), koja mu je donela veliku popularnost.

Nakon toga, igrao je uloge u više od dvadeset filmova i televizijskih serija, među kojima su: "Šmeker" (1985), "Svečana obaveza" (TV) (1986), "Dogodilo se na današnji dan" (1987), "Oficir s ružom" (1987), "Braća po materi" (1988), "Boj na Kosovu" (1989), "Original falsifikata" (1991), "Bolje od bekstva" (1993), "Kaži zašto me ostavi" (1993), "Nož" (1999).

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.