(FOTO) Da li znate ko je bila "Kosovka devojka" sa čuvene slike Uroša Predića? Jedna od najlepših Beograđanki, evo o kojoj lepotici je reč

Slika "Kosovka devojka" nije samo prikaz jedne istorijske scene, već je rezultat želje slikara Uroša Predića da na platnu ostavi svoje viđenje dešavanja na Kosovu polju posle boja.

Čuvena slika "Kosovka devojka" Uroša Predića nastala je 1919. godine po narudžbini Kola srpskih sestara. Kao predložak za sliku inspirisanu čuvenom narodnom epskom pesmom, Prediću je poslužilo istoimeno delo hrvatskog slikara francuskog porekla Freda Kikereca (1845-1893).

Na slici "Kosovka devojka" Predić je prikazao bojište neposredno posle Kosovske bitke 1389. godine. Istorijska kompozicija je smeštena u letnji pejzaž, u zoru, kada se na nebu rađa dan, a priroda budi procvetalim makovima.

U prvom planu slike je devojka koja pruža pomoć ranjenom srpskom junaku Orlović Pavlu, pojeći ga vodom iz zlatnog putira. Na njihovim licima se vide ozbiljnost, patnja, bol, ali i nada u isto vreme. Devojka je odevena u narodnu srpsku srednjovekovnu odeću koja je bogato ukrašena vezom. Zlatni putir iz koga napaja junaka ima neobičan oblik, dok je drugi zlatni putir sa peškirom na kojem se vide obrisi krvi, postavljen iza njenih leđa.

Foto: Dom kulture Gračanica

Slika je puna simbolike i detalja, koji se mogu različito tumačiti i analizirati. Ranjeni junak Orlović Pavle bio je rudnički vojvoda i jedan od najpouzdanijih ljudi cara Lazara. Prema predanju, on je bio sin vojvode Vuka i potomak čuvenog vojvode Grgura Orlovića, a njegovo ime se vezuje za pripadnost viteškom Redu zmaja. Kroz njegov naslikani lik prikazani su svi junaci Kosovskog boja. Bezimena devojka iz naroda simboliše sačuvanu čast otadžbine i produžetak života, piše 24sedan.rs

Slika "Kosovka devojka" nije samo prikaz jedne istorijske scene, već je rezultat želje slikara Uroša Predića da na platnu ostavi svoje viđenje dešavanja na Kosovu polju posle boja. Njome se posmatraču prenose i poruke ne samo vezane za Kosovski boj već i za kosovski fenomen.

Skica za delo je nastala 1914. godine i bila je namenjena Kolu srpskih sestara za izradu razglednica koje bi bile prodavane u humanitarne svrhe. Predića je verovatno inspirisala baš Kosovka devojka jer je u njoj video "prvu bolničarku" iz srpskog nacionalnog mita.

Međutim, dogodio se Prvi svetski rat i slikar je delo završio tek 1919. 

Ono što malo ljudi zna jeste činjenica da je za lik Kosovke devojke, Predić uzeo stvarnu osobu -Beograđanku Leposavu Stanković.

O Leposavi se jako malo zna. Rođena je 1899. godine što znači da je, kada je slika nastala bila dvadesetogodišnjakinja. Zna se i da se Leposava udala i da se nakon toga prezivala Lulik. Po dostupnim informacijama, izgleda da je ceo život provela u Beogradu, jer još uvek ima ljudi koji je pamte iz poznijih dana života. Kažu da je i u starosti bila prelepa.

Foto: Printscreen/Facebook/Srpskaumetnost

Politka je 3. marta 1995. godine prenela kratku vest pod naslovom "Umrla ‘Kosovka devojka".

- U Beogradu je, sasvim tiho, 2. marta izjutra, u 96. godini umrla Leposava Lulik, rođena Stanković, zauvek ovekovečena kao dvadesetogodisnjakinja na čuvenom platnu Uroša Predića "Kosovka devojka" - pisalo je u članku.

Nije poznato da li je vitez Pavle Orlović sa slike postojao ili je plod slikareve mašte.

Kosovka devojka je glavna ličnost u istoimenoj srpskoj narodnoj pesmi. Ona je mlada devojka koja posle boja na Kosovu luta po bojnom polju, poji i vida rane ranjenim ratnicima, tražeći verenika, kuma i devera – Toplicu Milana, Miloša Obilića i Kosančić Ivana.

Najzad nailazi na teško ranjenog ratnika, po narodnoj pesmi viteza Pavla Orlovića, i dok njemu pomaže, on joj otkriva da su sva trojica junaka koje traži poginula u bici. Nakon ispovesti i Pavle umire na njenim rukama.

Po narodnom predanju "Kosovka devojka" je bila Jelica - rođena sestra srpskog velikaša Stevana Musića, sestrića srpskog kneza Lazara. U Jelicu se "zagledao" Milan Toplica, pobratim Miloša Obilića.

Pesma "Kosovka devojka" zajedno sa pesmom "Smrt majke Jugovića" spada u najlepše kosovske pesme i dobila je kao alegorija za brigu, pomoć i ljubav prema bližima veliku popularnost u srpskom narodu.