Na sahranu Pavla Vuisića došli su samo njegova supruga i sveštenik: Stideo se što je morao da ide kod Tita

Velikan srpske i jugoslovenske filmske scene Pavle Vuisić preminuo je na današnji dan 1988. godine.

O njegovom životu znalo se malo jer je živeo vrlo povučeno, pa kada je preminuo, sem njegove supruge Mirjane i lekara, gotovo da niiko nije znao da je legenda napustila ovaj svet.

Rođen je na Cetinju 10. jula 1926. godine, gde je do 1941. sa porodicom živeo. Njegov otac bio je šef policije na Cetinju, a početkom Drugog svetskog rata i dolaskom Italijana, Vuisići su se odselili u Beograd. Pavle je imao 15 godina kada je Drugi svetski rat počeo u Jugoslaviji, a 18 kada je mobilisan i upućen na Sremski front, odakle se vratio sa velikim otporom prema komunistima.

Foto: printscreen

Krajem četrdesetih radio je kao novinar na Radio Beogradu, međutim odatle je sklonjen po nalogu Milovana Đilasa. Zatim je upisao Pravni fakultet koji je studirao dok sa njega nije izbačen zbog jednog incidenta koji je promenio njegov život. Naime, jedan student je napravio problem sa studentkinjom i, mada se ne zna koje je prirode tačno problem bio, može se pretpostaviti. Kada je za to čuo Vuisić, uzeo je plastični revolver, igračku, upao u toalet dok je pomenuti momak bio tamo i prestravio ga glumeći kao da će da ga upuca. Ovaj se uplašio i upao u prljavi čučavac. Zbog ovog incidenta, Pavle je izbačen sa fakulteta.

Foto: Printscreen You Tube

U to vreme Pavle se okrenuo glumi. U početku je glumio u pozorištu, a filmsku karijeru otpočeo je 1950. godine u filmu "Čudotvorni mač" Voje Nanovića gde je glumio bezimenog viteza. Nikako nije uspevao da upiše glumu, pa je narednih godina imao još takvih manjih uloga u raznim filmovima, pre nego što je 1958. dobio glavnu ulogu lađara Obrada u filmu "Tri koraka u prazno" reditelja Vojislava Nanovića.

Već od 1957. Pavle počinje saradnju sa brojnim rediteljima, igrajući raznovrsne uloge u filmovima kao što su "Subotom uveče", "Prometej s otoka Viševice", "Neprijtelj", "Buđenje pacova" i mnogi drugi.

Foto: printscreen

Iako nije voleo da se bavi glumom, obožavao je da imitira, naročito Tita. Prema jednoj anegdoti, on je na svom splavu na Savi priredio svečano otvaranje toaleta i tom prilikom imitirao upravo tadašnjeg predsednika Jugoslavije. To nije bio jedini put da se našalio na Brozov račun.

Jednom je ušao u kafanu na Adi i kada su ga pitali šta želi, on je tražio - ćebe. Na konstataciju konobara da je leto i pitanje šta će mu ćebe, odgovorio je: "Da prekrijem onog na zidu" i pokazao na Titovu sliku.

Nekoliko meseci pre premijere filmskog spektakla "Bitka na Neretvi" na Belom dvoru organizovana je projekcija samo za maršala. Bilo je predviđeno da Tito upozna ekipu koja je radila na filmu. Poziv se, naravno, odnosio i na Pavla, koji je u filmu igrao šofera Jordana.

Foto: Shutterstock/profimedia/YouTube video printscreen

Došlo je do "kidnapovanja" Pavla sa njegovog splava na Adi, dok je pecao, i odvođenje na prijem kod Tita. On je naravno bio obučen "apa drapa", za splav. Odveli su ga na Dedinje i hteli su da ga lepo obuku. On se bunio, kažu da je vikao dok su se probijali do garderobe. Galama je bila tolika da ju je čuo i sam Tito pa je otišao do garderobe i otvorio vrata. Svi su zaćutali.

"Druže, jesu li vaši šoferi nosili odela i kravate u ratu? Teraju me da ovo obučem, a svi znaju da sam ja u filmu šofer", kao iz topa je ispalio glumac. Priča kaže da se Tito nasmejao, zagrlio Pavla Vuisića odvodeći ga u sporednu prostoriju. Niko nije znao što se unutra dešava. Samo je u jednom trenutku konobar uneo viski.

Glumčeva supruga je ispričala da je jedan prijatelj na Adi video kako ga vode i njemu je Pavle rekao: "Slušaj, ako nekome budeš pričao, ne postojiš za mene". Bilo ga je sramota što je išao kod Tita.

Foto: Printscreen/Youtube

Uprkos činjenici da nije bio školovan glumac, Pavle je postao jedan od najvećih jugoslovenskih i srpskih filmskih umetnika koji je tokom svog glumačkog veka odigrao čak 108 uloga. Tadašnji filmski kritičari su govorili da Pavle uopšte ne glumi, da je uviek isti, ali da je svaku emociju i mimiku njegovog lica bilo nemoguće ponoviti. 

Glumac se razboleo od kancera 1988. godine i nakon tri meseca je preminuo 1. oktobra u 62. godini života. Pre smrti sastavio je testament u kom je tražio da se vest o njegovoj smrti objavi tri dana nakon pogreba, a želeo je i da bude sahranjen u "jednom običnom grobnom mestu", kao i svi njegovi sugrađani.

Ova želja samo delimično mu je ispunjena, budući da je sahranjen u Aleji zaslužnih građana u porodičnoj grobnici od belog mermera. Glumac je izrazio želju da ode nečujno, bez velike pompe, te su tako njegovoj sahrani prisustvovali samo supruga Mirjana i sveštenik. Čak ni sveštenik nije znao da sahranjuje slavnog glumca, budući da mu je Mirjana rekla samo ime svog supruga - Pavle. Po njegovoj želji, nije bilo umrlice, pa niko osim lekara i glumčeve supruge nije znao da je preminuo.