"Šotra i Sremac su nas lagali"! Šok tvrdnje u novoj knjizi: Zona Zamfirova nije Nišlijka, ovo joj je pravo ime, a evo odakle je!

Knjiga "Srbi na Kosovu i Metohiji u 20. i 21. veku" autora Dragoslava Ćetkovića predstavljena je prošle nedelje na skupu u ispunjenoj maloj sali Kolarčeve zadužbine.

Izdavačka kuća "Obeležja plus" i Fondacija "Braća Karić", uz blagoslov patrijarha Porfirija, objavile su ovo delo kao nastavak prve istoimene knjige Ćetkovića iz 2018. godine.

Delo "Srbi na Kosovu i Metohiji u 20. i 21. veku" autora Dragoslava Ćetkovića donosi zanimljivu priču o čuvenoj lepotici iz Prištine koju je opisao Stevan Sremac, a na filmskom platnu prikazao Zdravko Šotra.

Autor više od 700 biografskih jedinica i više od 250 fotografija predstavlja srpsko kulturno nasleđe sa Kosova. Tu su biografije patrijarha Porfirija, episkopa Ilariona, svih članova porodice Karić, dirigentkinje Jasmine Novokmet, kompozitora narodne muzike Blagoja Košanina, vokalne solistkinje Radio Beograda Sonje Perišić, glumca Milana Vasića, mlade pevačice Pavline Radovanović, rok pevačice Snežane Mišković Viktorije i brojnih drugih. Posebno zanimljiva je priča o lepotici Zoni Zamfirovoj.

Foto: Goran Zlatković

- Zona Zamfirova nije Nišlijka i njene ljubavne pustolovine nisu bile onakve kako ih je opisao Stevan Sremac u drami, niti onakve kako ih je predstavio Zdravko Šotra na filmu. Reč je o slobodnoj, umetničkoj interpretaciji ljubavne priče s kraja 19. veka. Priču je Stevan Sremac čuo od Branislava Nušića, koji je 1895. bio srpski konzul u Prištini. Nušić se u ovom gradu družio s viđenijim Srbima, a posebno sa čorbadži Zamfirom, ocem trinaestoro dece, među kojima je bila i Jevrosima, koju su od milošte zvali Zone... Kad je napunila šesnaest godina, Zoni nije bilo ravne po lepoti u Prištini i šire. Upala je u oči svoj momčadiji u varoši, a najviše Maksimu, sinu Koste Gapića, kujundžije. Cela Priština je to znala, pa im je i pesma ispevana - naveo je autor.

Foto: Goran Zlatković

Ovu priču, kao i pesmu o Zoni, čitamo na neočekivanom mestu - u knjizi Dragoslava S. Ćetkovića "Srbi na Kosovu i Metohiji u 20. i 21. veku".

- Zonino puno ime bilo je Jevrosima Kijametović. Rođena je 15. juna 1874. u Prištini, i tamo živela do 1943, kad je zbog okupatorskog terora nad Srbima izbegla u Beograd. Preminula je 22. novembra 1952. i sahranjena na prestoničkim Novom groblju. Iza nje ostalo je devet unučadi i 14 praunučadi. Jedna od praunuka dobila je ime Zone - navodi autor.

Godine 1952, pred kraj života, u vreme upravnikovanja Raše Plaovića, prava Zone gledala je Sremčevu predstavu "Zona Zamfirova" u prestoničkim Narodnom pozorištu. Ostala je priča da nije bila sasvim zadovoljna... Nije joj se dopadalo ni javno ponašanje ondašnje mladeži. Zabeležene su ove reči upućene svojim unukama:

"Vi, današnje devojke, odma sve na megdan, a mi smo znale da sve sakrijemo u jelečiće. Ej, pusta mladost..."

Biografija Jevrosime Kijametović našla se među više od devet stotina leksikografskih odrednica koje sadrži Ćetkovićeva knjiga. Spada u najduže i najzanimljivije. Ostali prostor posvećen je životu i delu znamenitih ličnosti koje su ostavile dublji trag u životu južne srpske pokrajine - bilo da su rođene na Kosovu i Metohiji ili da su tu pridošle iz drugih sredina. Smenjuju se, po azbučnom redu, storije o uzornim domaćicama i vrednim privrednicima, potom o učiteljima i profesorima, o inženjerima, piscima i novinarima, o akademicima izraslina na Prištinskom univerzitetu, o crkvenim velikodostojnicima, o muzičarima, glumcima i drugim umetnicima, o sportistima i drugim stvaraocima na Kosmetu koji su delom obeležili svoje vreme.