Životna ispovest Nedeljka Bajića! Ime je dobio po učesniku atentata na Ferdinanda, snimio album sa Kornelijem Kovačem koji nikada nije objavljen

Glumac i producent, Nedeljko Bajić, kaže da je ime dobio po Nedeljku Čabrinoviću i da je snimao album sa čuvenim Kornelijem Kovačom koji nikada nije objavljen.

Sin proslavljenog glumca, scenariste i režisera Radoša Bajića u velikom intervjuu za Informer govorio je o svom odrastanju uz oca, majku i sestru Jelenu, svoju povezanost sa selom i kako je na njega uzicao život u Londonu.

Nedeljko nam je otkrio da je ime dobio po Nedeljku Čabrinoviću koji je bio jedan od učesnika atentata na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda.

Interesantno je da baš u vreme kada se Nedeljko rodio, 1975. godine, njegov otac je završavao snimanje filma "Sarajevski atentat" u kojem je igrao lik Nedeljka Čabrinovića.

Odrastanje uz Radoša Bajića kao oca sigurno je bilo jedinstveno. Po čemu pamtite detinjstvo? Kako su njegova slava i umetnički rad oblikovali vaše detinjstvo?

- Imao sam tu privilegiju da budem rođen u porodici punoj ljubavi. Rastao sam, zajedno sa svojom sestrom Jelenom, gledajući kako se naši roditelji vole, kako se poštuju, podržavaju... Zato sam danas čovek kakav jesam. Radoš je, pre svega divan suprug i otac, pa onda sve drugo.  Bilo je zanimljivo i interesantno odrastati uz oca glumca. Bilo je dinamično. Dosta putovanja, mnogo interesantnih i lepih trenutaka. Sećam se da sam, baš zbog toga što je moj otac popularan, išao u drugu krajnost i nisam želeo da se eksponiram ni u čemu, niti da ističem to da mi je otac javna ličnost. Hteo sam da me ljudi vide onakvog kakav jesam, a ne kroz to što mi je otac popularni i voljeni glumac. 

Foto: Privatna arhiva

Ko je bio stroži roditelj kada ste vaša sestra i vi bili deca, vaš otac Radoš ili majka Milena?

- Oboje su bili divni roditelji i još uvek su. Majka Milena se totalno posvetila porodici i ona je bila sa nama sve vreme u toku našeg odrastanja, nije joj bilo lako, ali ona je veliki borac i jedna od najsnažnijih osoba koje ja poznajem.

Postoji li nešto što su vam roditelji branili?

- Samo ono što bi moglo da me ugrozi ili gde bih mogao da se povredim, ništa više. Zaista nisu bili strogi. Probleme smo rešavali razgovorom.

Debitovali ste jako mladi u filmu "Treća sreća". Šta vas je motivisalo da prihvatite tu ulogu? Da li je Radoš imao uticaja na vašu odluku?

- Imao sam želju da probam da upišem glumu i da mi to bude poziv. Iskreno sam verovao da bih bio uspešan i dobar u tome. Međutim, drugi deo moje ličnosti, koji je u tom periodu, po svemu sudeći bio jači, to je taj pragmatični, racionalni, odmereni, je prevagnuo i nije mi dozvolio da odluku o svom pozivu donesem srcem. Imao sam 18 godina kada sam igrao u tom filmu. Imao sam tremu, veliku, ali me je privlačio taj izazov. Radoš je verovao u mene i predložio je reditelju Dragomiru Laziću da me uzme u obzir. Rizikovali su, obojica. Srećom, nije ispalo tako loše.

Foto: Printscreen/Youtube

Nakon uloge u "Trećoj sreći" napravili ste dugu pauzu od glume. Šta ste radili u tom periodu od 14 godina? Šta vas je podstaklo da se vratite glumi u seriji "Selo gori, a baba se češlja"? Kako je došlo do toga?

- U tom periodu sam radio svašta, zaista. Školovao sam se, prvo na Pravnom fakultetu, potom u Londonu na biznis studijama. Pre odlaska u London sam radio razne poslove i svirao sa bendom koji sam tada imao. Bend se zvao "Thrill" i svirali smo sredom u SKC. Čak sam počeo i da snimam svoj prvi album sa jednim od najboljih kompozitora sa našeg podneblja, nažalost sada pokojnim Kornelijem Batom Kovačem. Došli smo do nekih 5 ili 6 pesama koje smo snimili. Taj album nije nikada završen, niti objavljen. Radoš mi je ponudio ulogu Radoslava u "Selu gori". Bio sam vrlo skeptičan i nisam verovao da ja to mogu. Ponovo smo rizikovali i taj rizik se isplatio. "Selo gori" je bila moja škola glume. Profesori su mi bili Radoš, moj drug Manda, veliki Dragan Nikolić, odlične i posebne Ljilja Stjepanović, Olga Odanović, Nada Blam i mnogi drugi. Od njih sam učio filmsku glumu. Bio sam posvećen, trudio sam se. Na kraju sam zadovoljan kako smo uradili ceo taj posao. Opravdao sam poverenje koje mi je dato. Ta uloga je od mene napravila glumca i dala mi prostor da mogu da se, i na taj način, izrazim.

Foto: Privatna arhiva

Kako komentarišete uspeh serije "Selo gori, a baba se cešlja" koja je najgledanija u istoriji RTS? Šta je to što je publika volela kod te serije?

- "Selo gori" se i danas gleda sa istim žarom kao kada je premijerno emitovana. Ta serija je svojom iskrenošću osvojila milione ljudi. Gledala se u Srbiji i u regionu. Kada je počela da se emituje desilo se čudo, bukvalno i do tada nezapamćen uspeh. "Selo gori" je riznica likova, karaktera, tu je u srce ubodena suština i duša srpskog seljaka i celog srpskog naroda, rekao bih. Tu su plasirane teme koje snažno korespondiraju sa publikom. Ta serija je dala pravu mešavinu komike, šarma, emocije i lepote, sa dramom , teškim i značajnim temama, teskobom i mukom. Na neki način, "Selo gori" je oličenje života, sa svim svojim lepim i mučnim osobinama.

Ime ste dobili po Nedeljku Čabrinovicu. Učesniku u atentat na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda... 

- Da, to je bio sticaj okolnosti. Trebalo je da se zovem Miloš, po svom dedi, Radoševom ocu, koji je preminuo prošle godine u 93. godini života. Međutim, neke stvari su se slučajno poklopile i složile. Doktor je rekao mojim roditeljima: "Biće to neki Nedeljko", jer je bilo jasno već tada da ću se roditi u nedelju.
Drugo, Radoš je baš tada završavao rad na svojoj ulozi Nedeljka Čabrinovica u filmu "Sarajevski atentat". To mu je bila prva velika i značajna uloga u karijeri. I tako ja dobih ime.

Foto: Printscreen/Youtube

Kako gledate na tu vezu sa vašim imenom, s obzirom na to da se vaša porodica i vi kroz kinematografiju često bavite srpskim kulturno-istorijskim temama?

- Tako je, mi se često i sa velikim zadovoljstvom bavimo našim nacionalnim temama. Ukoliko se mi sami ne bavimo temama iz naše, srpske, istorije, ko će da se bavi njima? Ko će da ispriča sve te priče, da obradi sve te teme iz naše bogate istorije? Ko će da govori o tome kakvi su Srbi, zapravo, narod? Ako prepustimo to drugima, bojim se da ćemo uvek biti prikazani samo kao nacionalisti, ubice, primitivci, prljavi i nikakvi, a to ne treba da dopustimo i to nije slika koju treba da šaljemo u svet, niti odgovara istini.

Izgleda da je muzika vaša strast. Možete li nam reći nešto više o iskustvu izvođenja teme za "Selo gori, a baba se češlja", kako je nastala pesma?  

- Kao što rekoh, kao mlad sam imao bend, išao u muzičku skolu, sviram klavir i gitaru, pevam, snimao sam album. Muzika je integralni deo mog života. Lično mislim da je muzika najlepša stvar na svetu i umetnost koja u čoveku budi posebne emocije. Naslovnu pesmu iz serije "Selo gori a baba se česlja" je napravio Radoš. On je autor muzike i teksta, dok je u pisanju poslednje strofe svoj doprinos dao naš dugogodišnji saradnik i jedan od najkvalitetnijih i najiskusnijih filmskih radnika, pomoćnik režije Milan Bulatović. Jedan dan sam došao kući, sišao kod roditelja i Radoš me je sačekao sa harmonikom na grudima i počeo da svira uvodne taktove pesme i da peva. On je zaista multitalentovan čovek. Nekako je ta pesma prosto izašla iz njega, jednostavno se samo desila, nekako. Pesma je, kao i serija, izuzetno voljena, peva se i svira svuda. Ne može da prođe veselje na kojem smo Radoš i ja, a da ne otpevamo tu pesmu...

Foto: Privatna arhiva

Da li više volite pesmu ili glumu? Koja je vaša omiljena pesma, a koji film?

- Muziku izuzetno volim, ona je važan deo mog života. Volim da pevam, uživam u tome. Takođe, volim tu igru koja čini glumu, volim taj izazov, tu kreaciju. Omiljenih pesama imam puno. Jedna od tih je i pesma "Pesmo moja" koju je otpevao Zdravko Čolić, a iskomponovao Bata Kovač na tekst Jovana Jovanovića - Zmaja. Što se filmova tiče, moj omiljeni je "Dobri momci" , koji je režirao Martin Skorseze. 

Da li je još neko od glumaca iz "Selo gori, a baba se cešlja" voleo da zapeva?

- Ljilja Stjepanović peva divno. Radoš peva odlično. Suzana Mančić ima lep glas i dobro peva. Takođe, glumica koja je igrala Petrojku, Tijana Vucčtić, peva izuzetno, Suzana Petričević isto, odlična pevačica. Ima ih još, siguran sam, ali ne mogu da se setim.

Kako su studije u Londonu uticale na razvoj vaše karijere, ali i na vas lično?  

- To je bio izuzetno važan period života za mene. Taj boravak u jednom od najznačajnijih gradova na svetu je za mene bio posebna škola života. Proveo sam skoro pet godina u Londonu, završio studije, savladao jezik, spoznao i naučio mnogo toga, upoznao neverovatne ljude. Mislim da bih danas bio drugačiji čovek, da nisam proveo to vreme daleko od kuće. Zavoleo sam taj grad, koji je zaista nešto posebno. Savetujem svim mladim ljudima koji to mogu, da odu od kuće i da provedu neko vreme sami u svetu, bez pomoći roditelja, daleko od komocije i topline doma. Značiće im puno. Očvrsnuće, osamostaliće se, naučiće mnogo i znaće više da cene život i sve ono što imaju kod kuće, kada se vrate... 

Foto: Privatna arhiva

Sve više ljudi polako odlazi iz grada na selo. Da li ste vi i vaša porodica razmišljali o tome? Da li biste jednog dana voleli da imate svoju baštu sa voćem i povrćem i stoku koju biste čuvali?

- Mislim da je to dobro. Mislim da je moguć lep i dobar život na selu. Ljudima počinje jako da smeta dinamika i brzina života u modernim gradovima. Mnoge stvari počinju da gube smisao. Selo može da ponudi mnogo toga. Mi imamo roditeljsku kuću na selu i često idemo tamo. Imamo i svoju zemlju, ne previše. Selo je sastavni deo mog života i volim da odem u zavičaj. Do prošle godine u njoj je živeo moj deda Miloš. Mislim da sve što sam stariji, da ću sve više vremena provoditi na selu.

Koja vam je najdraža uspomena ili anegdota sa ocem koje se uvek rado setite i prepričavate?

- Mnogo toga ima, zaista. Snimajući "Selo gori", jedna od tradicija je bila da kada, novi glumac, kome je uloga koju je tumačio možda bila i prva u životu,  završava snimanje u toku svog poslednjeg dana snimanja, da ga u poslednjem dublu koji snima, na prevaru i kao geg, polijemo kofom vode, dok snima kadar, koji je najčešće izlažiran samo zbog tog štosa. Zvuči surovo možda, ali nije. To su bili vrlo lepi i posebni trenuci, koji su se završavali smehom i aplauzima cele ekipe. Jedan takav trenutak smo priredili i Radošu, 2016. godine, u Sopotu, kada smo definitivno i konačno završavali snimanje petog ciklusa serije "Selo gori a baba se češlja", prilikom fotografisanja cele ekipe na kraju snimajućeg dana. Kada se najmanje nadao, dobio je "hladan tus" sa leđa. Bio je topao, sunčan, letnji dan. Siguran sam da mu je i prijalo, pored toga što je bilo blesavo i zanimljivo.

Foto: Privatna arhiva

Serija i film "Heroji Halijarda" postigli su veliki uspeh, šta vam je bio najveći izazov tokom snimanja tog projekta i po čemu ga pamtite?

- To je najveći projekat koji je naša produkcija, za svojih dvadeset godina postojanja uradila. Punih pet godina smo radili na realizaciji ovog projekta. Bilo je teško, uzbudljivo, izazovno, lepo... U realizaciji ovog projekta, sve je bilo izazov. Produkcija, kasting, organizacija, finansije, sve... Ogromna ekipa, strani glumci, mnogo lokacija, mnogo statista, zaista jedan veliki i obiman posao. Ponosan sam na našu ekipu, na naše najbliže saradnike, na sve koji su dali svoj doprinos. Ovim projektom smo dokazali da smo sposobni za velike stvari i da naša, domaća, srpska produkcija može da ide rame uz rame sa svetskom kinematografijom i produkcijom najzahtevnijih audio-vizuelnih sadržaja.