Otkrivamo kakav je Radoš sa varjačom! Porodična idila Bajića za Božić: Miris drva iz smederevca, vruća rakija i proja!

Nedeljko Bajić kaže da je cela njegova porodica tokom Božića na okupu i da glavnu reč u spremanju praznične trpeze vode žene jer njegov otac Radoš Bajić i on nisu baš sjajni kuvari.

Sin slavnog glumca, režisera i scenariste, Radoša Bajića, svoju glumačku karijeru započeo je još davne 1995. godine u filmu "Treća sreća" u kojem je delio kadar sa svojim ocem.

Zajedničke porodične snage i talenat udružili su i u, sada već kultnoj seriji, "Selo gori, a baba se češlja" u kojoj su glumili oca i sina, Radoslava Rakovića (Nedeljko Bajić) i Radašina Rakovića (Radoš Bajić).

Baš kao i u pomenutoj seriji u kojoj je na jedinstven način prikazan život seljaka u Srbiji i običaji koji se poštuju, tako i u stvarnom životu porodica Bajić gaji prave porodične vrednosti.

U velikom božićnom intervjuu Nedeljko Bajić je do detalja opisao kako se u njihovoj kući proslavlja najveći hriščanski praznik, koje ga uspomene vežu za Božić kada je bio dete i šta im je najvažnije na taj dan.

Foto: Privatna arhiva

Kako izgledaju novogodišnji i božićni praznici u porodici Bajić? Koja je omiljena tradicija koju uvek poštujete?

- Mi smo uvek zajedno za naše najvažnije hrišćanske praznike. Porodica je na okupu, molimo se Bogu za zdravlje i napredak, radujemo se, družimo i veselimo. Važno je da položaonik donese zdravlje, sreću i prosperitet porodici, da nam godina u koju ulazimo bude uspešna i bolja od prethodne. 

Koji je vaš najdraži porodični trenutak iz prazničnog perioda? Da li postoji anegdota sa prazničnih proslava koju uvek rado prepričavate?

- Kao što rekoh, vrlo je važno ko vam prvi ujutro uđe u kuću na Božić, tj. ko vam je položaonik ili polaznik, kako se jšs kaže u našem narodu. Uvek se bira da to bude neko ko je dobar, plemenit, pošten, vredan, neko koga krase izvrsne ljudske osobine. Takođe, vrlo često to budu deca, baš zato što su deca čestita, neiskvarena, dobrodušna… Sećam se, kada sam ja bio dete, jedne godine moji roditelji su čekali da im na Božić dođe položaonik. Neko je zazvonio na vrata našeg stana. Moj otac Radoš je otvorio, očekujuci bas položaonika. Kad ono, ispred praga nije bio on, već jedan čovek iz medija, koji je došao da sa Radošem dogovori nešto. Ušao je u naš dom, pre položaonika. Sećam se, da nam ta godina nije bila nešto posebno dobra. Toga se često setimo i prepričavamo kao anegdotu.

Foto: Privatna arhiva

Šta je neizostavno na prazničnoj trpezi? Ko od vas dvojice je bolji kuvar, Radoš ili vi?

- Naša trpeza se ne razilkuje mnogo od klasične Božićne trpeze koja se moze naći u većini domaćinstava u našoj zemlji. Svi se potrude da baš ta trpeza bude bogata, raskošna i svakako posebna. Tako je i kod nas. Obavezno se lomi česnica, onaj ko ima najviše sreće nađe paricu, dele se pokloni koje je doneo Božić Bata i tako, sve po redu. Radoš i ja nismo neki posebni kuvari, to priznajem, ali zato naše dame u porodici jesu. To su divni trenuci porodičnog okupljanja i radosti.

Nedeljko, kako su izgledali praznici kada ste bili dete, a kako sada praznike obeležavate sa svojom porodicom?

- Ranije smo praznike često provodili na selu, posebno dok su deda Miloš i baka Vera bili živi. Sećam se da je uvek bilo dosta snega. Sećam se još uvek kako mirišu drva koja gore u smederevcu i vruća rakija, dok se na stolu puši vruća proja. Lepo je bilo. Toga, nažalost, ima sve manje kod nas. Za praznike smo svi zajedno. Moja porodica, sestra i zet sa svojom decom, otac i majka, svi smo na okupu. To su zaista posebni trenuci i meni lično znače mnogo. To je period kada punim baterije i kada akumuliram energiju za sve što dolazi. Meni je porodica na prvom mestu i svaki trenutak koji provedemo zajedno za mene je dragocen i poseban.

Foto: Privatna arhiva

Imate li neku porodičnu tradiciju vezanu za Božić, poput lomljenja česnice ili zajedničke molitve? Ko je u porodici uvek najsrećniji kada dobije novac iz česnice?

- Da, kao što rekoh, lomimo česnicu. Najveselije je kada neko od dece nađe skrivenu paricu. Takođe, vrlo često idemo i sečemo svoj Badnjak, idemo zajedno u crkvu, pomolimo se Bogu. Srećan sam zbog toga što naša deca osećaju tu vezu, koja se stvara u srcu i duši svakog pravoslavnog vernika, vezu između nas i Svetog duha. To nije moguće nametnuti deci, niti ih naterati, moraju sami da osete. 

Kao porodica koja radi zajedno, kako uspevate da tokom praznika odvojite vreme za odmor i opuštanje?

- Jedna od dobrih stvari kod nas u Srbiji je ta da za vreme praznika čovek, zaista, može da se opusti i odmori malo, ukoliko mu posao kojim se bavi to dopušta. Mi smo uvek koncipirali naš posao i snimanje naših projekata tako da svi budu slobodni za najveće i najvažnije verske praznike. To važi i za velike krsne slave koje se, u našem narodu masovno slave i obeležavaju.