Cela Srbija lila suze zbog njih! Tužne priče majstora Živote i devojčice Vesne zapravo su istinite!

Mnogo holivudskih filmova snimljeno je po istinitim pričama, ali kada je u pitanju srpska kinematografija, mali broj scenarija baziran na životima ljudi koji su zaista postojali.

Izuzimajući istorijske filmove i serije poput "Vuka Karadžića", "Kraja dinastije Obrenović" i sličnih scenarija, veoma je malo istinitih priča o običnim, skoro neprimetnim ljudima koji su zbog svoje posebnosti izazvali pažnju pisaca scenarija.

Među retkim srpskim serijama snimljenim po istinitoj priči jeste serija "Priče iz radionice" u režiji Zdravka Šotre, gde je glavnu ulogu tumačio Zoran Radmilović.

U središtu serije je automehaničarska radionica, ljudi koji rade u njoj i oni koji kroz nju prolaze, bilo kao stalne mušterije bilo kao slučajni namernici.

Foto: printscreen/youtube

Ljudi koji poštuju svoj automobil, u majstoru vide čudotvorca i spremni su za njega sve da učine, a kako majstor ima veliku sferu interesovanja, to ga dovodi u kontakt sa različitim ljudima različitih profesija na različitim mestima, pa se sudbina majstora prepliće sa sudbinama mušterija.

Motiv za pisanje scenarija za ovu seriju pronađen je u tekstovima Dragiše Krunića, pravog beogradskog majstora čiji je lik tumačio slavni Radmilović.

Foto: printscreen/youtube

Dragiša Krunić pedesetih godina na Pašinom brdu otvara privatnu automehaničarsku radnju, a od 1968, nakon godina opravljanja "fića" i "škoda", odlučuje da počne isključivo da "leči bolesne pežoe". Njegova radionica je, ubrzo po otvaranju, postala prava mala umetnička kolonija, u koju su koliko zbog opravke automobila, toliko i zbog samog Dragiše, dolazila poznata umetnička imena ondašnjeg Beograda.

Među redovnim mušterijama bili su Milić od Mačve, Mića Popović, Duško Radović, Ljubivoje Ršumović, Zdravko Šotra i mnogi drugi.

Foto: printscreen/youtube

Za svog života, Dragiša Krunić je objavio tri zbirke pesama, "Između hleba i neba" (1975), za koju je predgovor napisao čuveni pesnik Dušan Matić, "Moje mušterije“ (1982) i "Zatočenik noći" (2000). Objavljivao je u "Ježu" i mnogim drugim listovima i časopisima, a dobitnik je Ježove nagrade za satiričnu poeziju.

Pored slika koje je Dragiša dobio na poklon od svojih prijatelja slikara, u galeriji Doma vojske izloženi su i predmeti od drveta koje je sam Dragiša ručno napravio i ukrasio duborezom.

Početkom devedesetih godina, Dragiša se definitivno posvetio umetnosti. Zatvara svoju čuvenu automehaničarsku radionicu i pretvara je u galeriju.

Jedan od najlepših filmova u srpkoj kinematografiji "Ptice koje ne polete" snimljen je po istinitoj priči.

Foto: printscreen/youtube

Topla i potresna ljudska priča o borbi za život, snimljena po istinitom događaju. Porodična kataklizma počinje saznanjem da kći, mlada uspešna pijanistkinja, boluje od leukemije.

U razumljivoj panici i uzrujanosti, majka se seti da u udaljenoj planinskoj kućici živi njen otac, sa kojim je odavno prekinula svaku vezu. Zajedno sa bivšim mužem donosi odluku da ćerku odvede kod dede, koji se maksimalno posvećuje detetu i počinje da je uvodi u tajnu prirode i živih bića u njoj.

Foto: printscreen/youtube

Život u prirodi i borba dede za unukin život obasjava priču i ostavlja snažnu emociju na gledaoca. Priroda, životinje, ljubav, sve deluje pomalo bajkovito, ali mračni deo prirode dolazi po svoje kroz tragičan rasplet priče.

Foto: printscreen/youtube

Scenario i režiju za ovaj film potpisuje Petar Lalović, čuven po svojim dokumentarnim filmovima "Poslednja oaza" i "Svet koji nestaje".

Lalović je celog života bio preokupiran snimanjem metaforičnih filmova o prirodi za koje je osvojio više od 150 nagrada. Za film "Ptice koje ne polete" dobio je više od 20 nagrada, uključujući četiri Grand Prija u Evropi. 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.