Bio je prikriveni pedofil i patio od halucinacija! On je napisao jedan od najpoznatijih romana za decu

Čarls Latvidž Dodžson, kako je bilo pravo ime Luisa Kerola bio je matematičar i umereno poznati pisac koji je stvarao poeziju i kratke priče koje je uglavnom objavljivao u časopisima i magazinima.

Na današnji dan, 27. januara 1832. godine rođen je Luis Kerol, poznati matematičar koji je napisao jedan od najpoznatijih romana za decu "Alisa u zemlji čuda".

Skoro deceniju pre objavljivanja romana koji će mu doneti svetsku slavu, Kerol je počeo da se bavi fotografijom. Ova umetnost bila je tek u povoju, pa se Kerol uskoro istakao i postao relativno poznat.

Uskoro je postalo očigledno da mladi naučnik i pisac naročito voli da fotografiše decu, a još preciznije devojčice. Poznata je Kerolova izjava: "Deca su mi veoma draga, osim dečaka".

Foto: printscreen/youtube

Njegove fotografije dece rađene su u prisustvu roditelja, a mnoge od njih snimljene su u bašti, zbog prirodnog svetla koje je neophodno za dobru sliku.

Veruje se da je upravo jedna od njegovih malih modela, devojčica Alis Lidel, bila ona koja je inspirisala Kerola da napiše roman "Alisa u zemlji čuda". Godinama je predmet kontroverzi i nagađanja bila priroda odnosa Luisa Kerola i njegovih malih modela. Književnik je bio sve, od gadnog, prikrivenog pedofila, do umetnika koji nije uradio ništa pogrešno.

Foto: printscreen/youtube

U dokumentarcu koji je BBC emitovao 2017. godine "Tajni svet Luisa Kerola" autori su izneli tvrdnje da je Kerol čak i Alis i njene sestre fotografisao nage i da je činjenica da je porodica devojčica ubrzo posle toga prekinula svaki kontakt sa piscem, u najmanju ruku sumnjiva.

-Ja verujem da je on bio zaljubljen u Alis, ali da je to duboko potiskivao i da nikada nije prešao granicu pristojnosti - ispričala je Vanesa Tejt, prapraunuka Alis Lidel i dodala da je čitavog života u porodici slušala o čudnom odnosu koji je Kerol imao sa njenim precima.

Foto: printscreen/youtube

Osim ovih danas kontroverznih fotografija, Kerol je fotografisao i muškarce, žene, lutke, pse i prirodu.

Godine 1951. produkcijska kuća Volt Dizni premijerno je prikazala dugometražni animirani film "Alisa u zemlji čuda" snimljen po Kerolovom romanu.

Činjenice o romanu "Alisa u zemlji čuda" koje malo ko zna

1. "Alisa u zemlji čuda" je mogla da bude i "Alisa u zemlji vilenjaka"

Foto: printscreen/youtube

Prvobitno je knjiga nazvana "Avanture Alise ispod zemlje" kada je dao rukom pisanu kopiju Alis Lidel. Do trenutka kada je knjiga objavljena, naziv je promenjen u "Alisa u zemlji čuda". Ali usput je prošao kroz druge naslove, uključujući "Alisin sat u zemlji vilenjaka", "Alisa među vilama" i "Alisa među goblinima".

2. Kerol je zasnovao pticu Dodo na sebi

Foto: printscreen/youtube

Barem prema legendi: Kerol u knjizi aludira na ključno putovanje brodom stavljajući učesnike u priču kao ptice. Bio je Dodo, nazvan po njegovom pravom prezimenu Dodžson.

3. Kerol je video stvari kao i Alis

Pored delimične gluvoće i drugih zdravstvenih komplikacija, Kerol je patio od retkog neurološkog poremećaja koji izaziva halucinacije i čini da predmeti izgledaju veći ili manji nego što jesu. Bolest je otkrio engleski psihijatar Džon Tod tek 1955. godine. Na kraju je dobio naziv sindrom "Alisa u zemlji čuda" ili "Todov sindrom".

Foto: printscreen/youtube

4. Kraljica Viktorija je bila obožavateljka knjige

Nakon što je pročitala "Alisu u zemlji čuda", kraljica Viktorija je predložila Kerolu da joj posveti svoje sledeće delo. Verovatno je trebalo da bude konkretnija: Kerol je bio matematičar, tako da je njegov sledeći rad bio "Elementarni traktat o determinantama, sa njihovom primenom na simultane linearne jednačine i algebarske jednačine". Poklonio ga je kraljici. Može se samo zamisliti njena reakcija...

5. "Alisa u zemlji čuda" i  njen nastavak, "Kroz ogledalo i šta je Alisa tamo našla", zabranjeni su u Kini 1931. godine zbog činjenice da "životinje ne bi trebalo da koriste ljudski jezik".

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.