• aktuelno
Dnevne novine
SRBIJA
Informer

Izvor: Ljubav&Zdravlje/J.Ž.

11.07.2021

19:43 >> 19:44

VEČITI ŠARMER procvetao u četvrtom braku: IMAM NAJBOLJU ŽENU na svetu, OBOŽAVAM JE! Dobili smo SINA i to je NEOPISIVA SREĆA! /Foto/

printscreen instagram/frano.lasic

Showbiz

VEČITI ŠARMER procvetao u četvrtom braku: IMAM NAJBOLJU ŽENU na svetu, OBOŽAVAM JE! Dobili smo SINA i to je NEOPISIVA SREĆA! /Foto/

Podeli vest

Sin Nikolas je moja neopisiva sreća... To je takvo veselje kada vidite kako vam se smeje. Bebe su čudo. Koliko god svi da imamo problema zbog posla i finansija i koliko god da smo svi u nekom ćorsokaku, sve zaboravite kada vidite malo nevino biće pored vas, kaže za Ljubav i zdravlje glumac, pevač, večiti šarmer Frano Lasić

Za Frana Lasića kažu da je večiti šarmer. Rođen je u Rijeci, osnovnu i srednju školu završio je u Dubrovniku... Studirao je mašinstvo, pa je shvatio da je gluma njegova profesija. Svira gitaru, divno peva... Godine 1978. igrao je u čuvenom filmu Lordana Zafranovića "Okupacija u 26 slika", koji ga je odveo na Kanski festival i među glumačke zvezde. Usledile su uloge u filmovima "Pad Italije", "Kiklop", pozorišne uloge... Godine 1986. Frano Lasić snimio je pesmu Đela Jusića "Zagrljeni". I danas se pevaju čuveni stihovi "Kamen gori, val se pjeni, govorili nismo ništa, zagrljeni, zagrljeni...". Bio je to jedan od najvećih pop hitova u Jugoslaviji toga vremena.

 

 

Poznat je i kao ugostitelj, bio je vlasnik više restorana, kako u Hrvatskoj, tako i u Beogradu, koji posebno voli. Ženio se četiri puta, sada je u braku sa beogradskom dizajnerkom i slikarkom Milenom Lasić. Imaju sina Nikolasa, koji ima osam meseci. Iz prethodnih brakova Frano ima još troje dece. Trenutno u Beogradu snima rimejk čuvene sapunice "Dinastija", koja je bila najgledanija serija osamdesetih godina prošlog veka. Jednu od glavnih uloga upravo igra jugoslovenska zvezda osamdesetih, Frano Lasić.

Koga glumite u dinastiji Karingtonovih? Mada, u domaćoj verziji imena su se promenila...
- Tumačim lik advokata koji se u originalu zove Endru, koji je bio desna ruka Blejka Karingtona. Endru se u našoj verziji zove Andrej. On je advokat koji je stalno uz Blejka iliti Branka u domaćoj verziji. On je jedan sposoban diplomata, Blejkov prijatelj i odani saradnik, koji će ga posavetovati u vezi sa svim poslovima, a koji se neće puno mešati u njegove porodične odnose. Njih dvojica imaju poverenje jedan u drugog... Zanimljiva uloga.

 

 

Kada su vas pozvali za ulogu u "Dinastiji", šta ste prvo pomislili?
- Najpre sam bio iznenađen, nisam znao da su prava otkupljena, da će se to uopšte snimati. I lično sam bio vezan za "Dinastiju" iz drugog razloga - jedno vreme sam se bavio kupovinom prava za televiziju, pa sam tako, na primer, imao prava na "Mapetove bebe", koje su se kod nas prikazivale. Između ostalog, kupio sam i prava za prvu knjigu Džoan Kolins, koja je igrala Aleksis, mislim da se zvala "Prime Time", i koja je govorila o njenoj karijeri... Ne mogu reći da se nisam začudio kada sam čuo da se snima rimejk, jer je mnogo vremena prošlo od kada je serija bila popularna. Ipak, sve je ostalo isto: korupcije je bilo i tada, ima je i sada, političkih smicalica je bilo i onda i sada, trzavica u porodici i onda i sada. Tehnološki se sve promenilo, onda su se pisala pisma, bili su važni papiri, a sada imamo mejlove... Ali te krucijalne teme su ostale iste.

Da li ste gledali "Dinastiju" iz osamdesetih?
- Ona je bila gledana u celom svetu, milioni ljudi su je gledali, trčalo se kući da se gleda. To je bila prva sapunica u svetu koja je imala takvu popularnost. Ljudi su zavoleli Kristl, a mrzeli Aleksis i obrnuto... Sećam se, kada je prošlo ne znam koliko epizoda, producenti su hteli da završe seriju, pa su smislili da svi stradaju na venčanju Blejkove ćerke koja se udaje za princa... Upali su teroristi i sve ih pobili. E, tada je nastao skandal! Nije bilo šanse da to bude kraj! I, produkcija je smislila da nastavi seriju tako što je neko, kao, javio da će biti napada, pa su svi stavili pancire i preživeli... Eto, tako se nekada radilo...

 

 

Šta mislite kako će publika reagovati na našu verziju? Glumačka podela je već privukla pažnju...
- "Dinastija" koju mi radimo je univerzalna kada je reč o temama koje smo pominjali, samo je sve smešteno u ovu sredinu, sa ovdašnjim problemima. Scenografija nam je fantastična, kostimi su divni i mislim da će biti veoma gledano. Produkcija je sve podigla na jedna viši nivo, ali sve je to vruć kesten: nikada ne znate kako će publika reagovati. Pandemija je pogodovala TV serijama, veoma su gledane, ali i pre pandemije serije su postale popularnije od filmova.

Šta je vaša supruga rekla o vašoj novoj ulozi?
- Mužu, idi radi! Ako je posao u pitanju - radi! Naravno, ne prihvatam ja baš sve da radim ili bilo šta da radim. Niko ne prihvata bilo šta. Ali lepo je da se radi, jer nas je pandemija sve poremetila. Taman nešto počnemo, moramo da prekinemo jer se neko razboleo, pa onda radimo stalno te silne testove... Ali nekako sve ipak ide... Pre dve godine sam snimio film "Elegija lovora", u kom igram glavnu ulogu, ali i dan-danas film nije izašao. Reditelju Dušanu Kasalici je to prvi film, veoma je zanimljiv, ali gde da ga pusti? Za 50 ljudi u bioskopu? Sada svi čekaju da se malo normalizuje situacija sa pandemijom, da ljudi mogu da vide filmove kako treba.

 

 

Šta ste još snimali u poslednje vreme?
- U seriji "Beležnica profesora Miškovića" igram CIA agenta, Amerikanca... Radio sam sa Slobodanom Pešićem film "Ne igraj na Engleze". Film je rađen prema pozorišnoj predstavi koja je bila veoma gledana u regionu, završen je i mislim da će premijera biti na Filmskom festivalu u Puli. Radio sam seriju "Kralj Aleksandar", potom sa rediteljem Rašom Andrićem film "Leto kada sam naučila da letim". To je bilo divno snimanje na Hvaru, takođe mala uloga, ali divna priča po romanu Jasminke Petrović. Danas, kada otvorite novine i vidite samo ubistva, koronu, zemljotrese, oduševite se kada vam u ruke dođe takav tekst koji je divan. Dečja, draga, topla priča. Nedavno sam Raši Andriću poslao poruku da sam dva puta pročitao knjigu... Bez kriminala, bez ružnih stvari, ali ipak tako istinita, tako životna... Ali i taj film će verovatno pričekati na premijeru. Radio sam takođe malu ulogu u seriji "Dnevnik velikog Perice" Vinka Brešana...

Mnogo posla, a kod kuće mala beba...
- Imam najbolju ženu na svetu, obožavam je! Dobili smo sina Nikolasa i to je neopisiva sreća.

Kakav je osećaj ponovo biti okružen pelenama, zvečkama...
- Meni je divno. Zaboravite, naravno, sve to kako ide, ali meni nije teško. Meni je divno. To je takvo veselje kada vidite kako vam se smeje. Bebe su čudo. Koliko god svi da imamo problema i zbog posla i finansija, i koliko god da smo svi u nekom ćorsokaku, a tek ćemo videti kako će nas sve lupiti po glavi ova pandemija, sve zaboravite kada vidite malo nevino biće pored vas... Ma ja nemam reči. Fasciniran sam postankom života, da vi od nečega malog stvorite čoveka, da se onako smeje, da te gleda, da te sve razume. Stalno sam u čudu koliko je život fascinantan i koliko ga mi ne cenimo. Uvek mi je na pameti priča o čoveku koji ima san da kupi dobra kola, ali nema para. I za 20 godina kupi poršea, recimo, i u njega stavlja najkvalitetniji benzin, nikada vodu, nikada nešto loše. A u sebe - čovek stavlja i drogu, i cigarete, i stres, i šta sve ne... Mi cenimo sebe manje nego neku limenu kutiju. Kako se možemo ubijati, mrzeti, kada zapravo samo treba da budemo srećni što se budimo ujutru i vidimo sunce i sva čuda života. Zato su dete i novi život velika sreća. Sve pada u drugi plan pored njih...

 

 

A kada se okrenete iza sebe, od vremena, na primer, stihova "Kamen gori, val se pjeni...", kako vam se sve čini?
- Iskreno? Meni se više sviđalo onda. Više mi se sviđalo kada su ljudi čitali knjige i nisu "visili" na Instagramu na celi dan. Više mi se sviđalo kada smo komunicirali tet-a-tet, kada smo pisali novogodišnje čestitke i slali ih, kada smo pisali pisma i čitali ih, neko po sto puta. Sada pročitaš SMS poruku, sutra je brišeš... Radilo se drugačije. Sada se kasting radi telefonom. Snimite sebe i pošaljete. Ranije smo se viđali sa ljudima, razgovarali smo, predstavljali se sa dve ili više uloga...

Sećate li se osećaja kada ste dobili prvu ulogu u životu?
- Naravno, "Okupacija u 26 slika", 1978. godina sa Lordanom. To se neće nikad zaboraviti. Svega se sećam, gde sam spavao, jeo, kako sam došao iz Dubrovnika u Zagreb, svake sitnice... Naravno, ta uloga mi je promenila život.
 

Postovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, Youtube, Viber.

Pridružite se i saznajte prvi najnovije informacije.

Naše aplikacije možete skinuti na:


Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

sledeća vest

Politika

TV

Društvo

JOŠ Društvo VESTI

Hronika

Sport

Planeta

Magazin

Džet set