Molio za pomoć, primećivao znake! Nešto se dešava, nisam svoj: Obratite pažnju na bolest koja je dovela Robija Vilijamsa do samoubistva

Robin Vilijams je umro pre devet godina.

Robin Vilijams bio je jedan od najomiljenijih holivudskih glumaca. Uglavnom povezan sa komičarskim ulogama, iako je umeo da pokaže talenat u dramskim filmovima. Prvobitno glumeći u televizijskim serijama, stekao je veći publicitet zbog velike uloge Džona Ketinga u filmu "Društvo mrtvih pesnika" iz 1989. godine.

Dobio je Oskara za ulogu u filmu "Mutineer bi Choice", a imao je još tri nominacije za Oskara, kao i četiri Zlatna globusa, dva Emmija i pet nagrada Grammi. Ostali poznati filmovi sa njegovim učešćem uključuju "Gospođa Doubtfire", "Fisher King", "Jumanji", "Noć u muzeju", "Nesanica" i "Dobro jutro, Vijetnam".

Poslednjih godina života bolovao je od neurodegenerativne bolesti čiji su simptomi slični Parkinsonovoj ili Alchajmerovoj bolesti . Progresivna demencija i sve manje kontrole nad sopstvenim telom i umom doveli su Vilijamsa do samoubistva.

Foto: EPA

 

Robin Vilijams - ne samo depresija

Robin Vilijams, koji se na ekranu često povezuje sa ulogama šaljivdžija, parodista i rugalica, u privatnom životu borio se sa mnogim bolestima. Bio je zavisan od alkohola i droga i patio je od depresije . Neko vreme se lečio od Parkinsonove bolesti, ali kako se pokazalo u dokumentarcu "Zdravo, Robine", o poslednjim nedeljama njegovog života, dijagnoza je bila pogrešna.

Robin Vilijams je imao demenciju sa Levijevim telima. Prvi simptomi pojavili su se dve godine pre glumčeve smrti.

Parkinsonova bolest češće napada muškarce. Neurolog objašnjava koji su prvi simptomi i kada se pojavljuju:

- Ne znajući za to, borili smo se sa smrtonosnom bolešću. Neizlečiva bolest. Šteta koju je Levijevo telo nanelo Robijevom mozgu bio je jedan od najgorih slučajeva u istoriji medicine. U isto vreme, sve vreme je ostao snažnog duha - rekla je Suzan Šnajder Vilijams, njegova supruga.

Foto: EPA

 

Promene u ponašanju glumca zabrinule su njegove voljene, on sam nije znao šta mu se dešava.

- Nešto nije u redu sa mnom, više nisam svoj - rekao je Vilijams pred kraj svog života.

- Robin i ja smo znali da se dešava mnogo više od depresije ili zavisnosti. Robin mi je s pravom rekao: "Samo želim ponovo pokrenuti mozak." Obećala sam mu da ćemo doći do istine i nisam znala da će se to dogoditi nakon njegove smrti - rekla je Šnajder jednom prilikom

Demencija sa Levijevim telima - šta je to?

Levijeva telesna demencija ( demencija sa levim telima, DLB) je neurodegenerativna bolest koja prvobitno pripada grupi sinukleinopatija. Karakteriše ga prisustvo u citoplazmi nervnih ćelija-takozvanih Levijevih tela, odnosno eozinofilnih inkluzija sastavljenih uglavnom od proteina alfa-sinukleina. DLB nije u potpunosti poznata bolest; u mnogim studijama se pominje kao drugi najčešći uzrok demencije kod ljudi starijih od 65 godina, posle Alchajmerove bolesti. Međutim, neurolozi i psihijatri DLB retko prepoznaju.

Drugi uobičajeni simptomi demencije sa Levijevim telima su:

tendencija pada, nesvestica
tremor (slično Parkinsonovoj bolesti)
problemi sa gutanjem
saplitanje se pri hodanju
poremećeni sna, noćne more,
slušne halucinacije,
napadi plača
problemi sa memorijom,
privremeni poremećaj svesti,
urinarna inkontinencija ,
depresija

Demencija sa Levijevim telima je progresivno stanje. Trenutno ne postoje lekovi koji mogu izlečiti bolesnu osobu ili zaustaviti bolest, oni mogu samo usporiti njeno napredovanje.

To nije nasledna bolest, iako se može pojaviti u porodici pacijenta. Najčešće pogađa ljude starije od 50 godina.