KORONA RUŠI BEZ MILOSTI: Drastičan pad cena hrane na svetskom tržištu

Usporavanje globalne ekonomije izazvalo je drastičan pad cena hrane na svetskom tržištu u martu ove godine, najveći od 2015, usled slabljenja tražnje za svim vrstama robe, počev od mleka pa do šecćera, prema današnjem izveštaju Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO).

FAO-v indeks cena hrane, globalni pokazatelj mesečnog kretanja cena korpe proizvoda u kojoj su žitarice, uljarice, mlečni proizvodi, meso i šećer, pao je u martu za 4,3 procenta, na 172,2 poena.

Ovako oštar pad je posledica uvedenih ograničenja slobode kretanja u velikom broju zemalja sveta radi zaustavljanja širenja pandemije koronavirusa, što je urušilo tražnju.

"Na pad cena uglavnom utiču faktori potražnje a ne ponude, a faktori tražnje su pod uticajem sve lošijih ekonomska perspektiva", izjavio je viši ekonomista u FAO, Abdolreza Abasijan, prenosi Rojters.

FAO je u novom izveštaju blago povećao procenu proizvodnje žitarica za 2019. godinu, na ukupno oko 2,721 milijardi tona, u odnosu na prethodnu procenu od 2,719 milijardi tona.

Cena šecćera, prema FAO indeksu, zabeležio je najveći pad od 19,1 odsto u martu u odnosu na prethodni mesec. Tome je doprinelo smanjenje potrošnje uzrokovano uvođenjem karantina u brojnih državama zbog virusa Covid-19, kao i manja potražnja proizvođača etanola usled nedavnog pada cena sirove nafte, što je izvršilo pritisak na industriju biogoriva, navodi FAO u izveštaju.

Cene uljarica i biljnih ulja potonule su za 12 procenata, zbog pada cena palminog ulja i rastuće neizvesnosti u pogledu uticaja koronavirusa na tržište.

"Cene nafte su se više nego prepolovile tokom prošlog meseca, što se u velikoj meri odrazilo na proizvođače biogoriva (skuplji nego nafta), koji su važan resurs tražnje na tržištima šećera i biljnih ulja", objašnjava analitičar FAO, Peter Toenes.

Cene mlieka su skliznule za 3,0 odsto zbog pada kotacija i usporavanja globalne uvozne tražnje za obranim i punomasnim mlekom u prahu, dok je indeks cena mesa oslabio za 0,6 posto.

Žitarice su pojeftinile 1,9 procenata, ali su cene pirinča zabležile rast treći mesec zaredom zbog pojačanih kupovina i pravljenja zaliha usled zabrinutosti zbog pandemije i najava da bi Vijetnam mogao da uvede zabranu izvoza.

Pratite Zaštitnik potrošača na Fejsbuku OVDE

Pratite Zaštitnik potrošača na Tviteru OVDE

Najnovije informacije na portalu Informer.rs