PANDEMIJA MENJA NAVIKE EVROPLJANA: Evo šta se sada naviše kupuje, a šta propada na lagerima

Kriza izazvana pandemijom virusa Covid-19 nije promenila samo društvene i radne navike Evropljana, već i njihove navike u ishrani i kupovini

Prema pisanju briselskog portala Politiko ne radi se samo o toalet papiru već i o namirnicama, pa je tako u Italiji povećana potražnja za pakovanim mandarinama, u Francuskoj za pilećim kobasicama, a u Velikoj Britaniji potražnja za konzerviranim mesom.

Kako se navodi, na osnovu podataka iz maloprodajnih trgovina u te tri zemlje, povećala se potražnja za hranom sa dugim rokom trajanja, a ljudi su počeli više da troše u supermarketima nego pre krize.

U sve tri zemlje početkom marta povećana je kupovina proizvoda od papira, za negu i pakovane hrane.

 

 

Ipak, postoje i kategorije hrane koje su pretrpele gubitke, pa je tako u Francuskoj i Italiji opala prodaja kozmetičkih proizvoda, a u Velikoj Britaniji i Italiji opala je prodaja robe kategorisane kao opšta roba.

Kako se navode, ove promene u potrošnji kupaca izvršile su veliki pritisak na lanac snabdevanja hranom, a to nije prošlo neprimećeno kod političara, tako da su ministri poljoprivrede iz zemalja članica EU prošle nedelje razgovarali o promenama u obrascima potrošnje.

Oni su zaključili da je došlo do značajnog smanjenja kupovine vrednih proizvoda poput vina, ribe, cveća za koje su naveli da je potpuno propalo, dok je potražnja za namirnicama poput pirinča, testenine, jaja, konzervirane hrane, dugotrajnog voća i povrća značajno porasla.

Portal navodi da je u Evropi porasla prodaja alkoholnih pića, sem u Francuskoj gde je do 8.marta zabeležen pad prodaje za oko četiri odsto u odnosu na isti period prošle godine.

 

 

 

 

Podaci iz Italije pokazuju da je opala kupovina šampanjca za čak 53 odsto u odnosu na isti period prošle godine, ali je zato za 14 odsto porasla kupovina piva.

Takođe, u Italiji politički lideri zagovaraju kupovinu domaćih proizvoda kako bi se podstakla kupovina domaćih proizvoda, tako da je prodaja vina porasla za 13 odsto, a za 14 odsto opala kupovina stranih vina.

Opala je prodaja i dečijih užina, koje su se obično kupovale dok su škole radile, ali i prodaja ribljih obroka, aromatizovane vode i zamena za sir za veganske obroke.

 

 

Za 33 odsto porasla je prodaja pilećeg mesa, prodaja telećeg i konskog mesa se smanjila za čak 64, odnsono 62 odsto, dok je potrošnja zečijeg mesa porasla čak četiri puta u odnosu na isti period prošle godine.

 

 

Tokom karantina, građani su počeli više sami da peku, pa je tako prodaja brašna i kvasca porasla tri puta.

Prema izveštaju IRI-a i BCG-a, podaci pokazuju da su zalihe počele da se gomilaju 16. februara u Italiji, odnosno 23. februara u Francuskoj, što je mnogo pre nego što su zemlje počele da uvode mere socijalne distance.

U nedelju koja se završila 8. marta u Francuskoj za 70 odsto je porasla potrošnja pirinča i testenine.

 

 

Ipak, najveće povećanje prodaje u celoj prvoj nedelji marta u evropskim zemljama odnosi se na zaštitna sredstva, poput alkohola čija je prodaja u Italiji povećana za 247 odfsto, a beleži se i dvostruka potražnja za higijenskim maramicama, rukavicama i sredstvima za dezinfekciju.

Tokom tog perioda u Francuskoj je povećana prodaja apotekarskih proizvoda poput toplomera, sapuna za kupanje i maramica za čišćenje, dok je u Velikoj Britaniji udvostručena potražnja za sredstvima za čišćenje i za ličnu higijenu.

Sa druge strane opala je prodaja muških i ženskih parfema u Italiji, kao i makazica i voska za depilaciju, ali i karmina i sredstava za negu tela.

 

 

Pratite Zaštitnik potrošača na Fejsbuku OVDE

Pratite Zaštitnik potrošača na Tviteru OVDE

Najnovije informacije na portalu Informer.rs

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.