KOLIKO SMO DUŽNI BANKAMA? Nekome je moratorijum na kredite već istekao, a nekima tek ističe

Klijenti banaka koji su u martu prihvatili ponudu za tromesečni moratorijum, odnosno zastoj u otplati kredita, i kojima je prva mesečna rata stopirana već krajem tog meseca, mogu krajem juna očekivati naplatu naredne rate koja im dospeva po ugovoru.

Oni koji su prihvatili zastoj u otplati, ali im je prva rata za vreme moratorijuma bila na redu tek u aprilu, imaju još malo vremena, pošto će sledeća naplata ići u julu.

Kako ova računica izgleda u praksi? Na primer, ako vam rata stambenog kredita dospeva na naplatu 28. u mesecu, a prihvatili ste moratorijum na kraju marta, postoje dve mogućnosti. U prvoj varijanti, ako ste kontaktirali banku i zatražili da vam i martovska rata bude uključena u moratorijum, to znači da niste bili u obavezi da plaćate kredit 28. marta, 28. aprila i 28. maja. Sledeća rata, u tom slučaju, dospeva na naplatu 28. juna, dakle za deset dana.

 

 

U drugoj varijanti, ako ste prihvatili zastoj u otplati, o kome su svi mogli da se izjasne do kraja marta, ali niste kontaktirali banku oko dodatnih dogovora, prva rata koja vam je stopirana bila je aprilska, dakle 28. aprila. To dalje znači da ne plaćate ratu ni 28. maja ni 28. juna, pa vam do sledeće redovne naplate 28. jula ostaje još nepunih mesec i po dana.

"Zastoj u otplati kredita nastavlja se i posle 1. juna i traje sve do isteka roka od 90 dana od kada je počeo da proizvodi pravno dejstvo za konkretnog dužnika, ali tačan datum njegovog prestanka nije istovetan u svim slučajevima", rekli su ovim povodom u centralnoj banci za "Blic Biznis".

Kada je reč o keš kreditima, ako vam rata dospeva na naplatu 16. u mesecu i prihvatili ste moratorijum, to znači da ne plaćate rate 16. aprila, 16. maja i 16. juna. Pošto je Narodna banka Srbije 17. marta usvojila odluke kojima se propisuje zastoj u otplati obaveza dužnika, vi ste svoju martovsku obavezu već izmirili dan ranije. U ovom slučaju, možete očekivati da će vam ovih dana banka poslati obaveštenje o isteku moratorijuma, a prva rata koju ćete platiti nakon toga stići će na red 16. jula.

 

 

Moratorijum traje 90 dana, a banke i lizing kuće su obaveštenja o ponudi bile dužne da objave na svojim internet stranicama u roku od tri dana od stupanja na snagu odluke, dok je dužnik imao rok od deset dana od dana objavljivanja da tu ponudu odbije, a ako to nije učinio – smatra se da je ponuda prihvaćena tog desetog dana.

Nakon prestanka moratorijuma, klijent nastavlja redovno da izmiruje svoje obaveze, prema predviđenom planu, a period otplate faktički se produžava za tri meseca, dok se kamata obračunata tokom moratorijuma pripisuje dugu i ravnomerno raspoređuje na broj preostalih rata.

Bez zatezne kamate

Podsećamo, Narodna banka Srbije je 17. marta ove godine usvojila odluke kojima se propisuje zastoj u otplati obaveza dužnika.

Moratorijum je propisan za sve dužnike koji su to želeli (fizička lica, poljoprivrednike i preduzetnike i privredna društva), a podrazumevao je zastoj u otplati obaveza po svim osnovama - bilo kredita ili kartica.

 

 

Nova rata veća za nekoliko evra

Klijenti koji su prihvatili moratorijum svoju pozajmicu će otplaćivati tri meseca duže, a mesečna rata će im i za nekoliko evra biti uvećana.

Razlog tome je što će im ukupan iznos koji vraćaju biti uvećan za redovnu tromesečnu kamatu koju banke obračunavaju i tokom zastoja u otplati i koju će nakon isteka moratorijuma pripisati ukupnom dugu. Ova tromesečna kamata biće ravnomerno podeljena na broj preostalih rata.

Praktično na stambeni kredit čija je rata 300 evra, mesečni trošak će biti veći za 3,75 evra.

 

Pratite Zaštitnik potrošača na Fejsbuku OVDE

Pratite Zaštitnik potrošača na Tviteru OVDE

Najnovije informacije na portalu Informer.rs

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.