OPREZ! NIJE SVE ŠTO SELjAK PROIZVEDE ORGANSKA HRANA: Potrošačima često podmeću voće i povrće koje ne zadovoljava kriterijume

U SRBIJI je pod organskim proizvodima manje od jedan odsto poljoprivrednog zemljišta, što je u odnosu na mnoge druge evropske zemlje izuzetno malo.

Primera radi, u pojedinim evropskim državama, kao što je Austrija, procenat zemljišta na kojem se gaje organski proizvodi ide i do 20. U našoj zemlji samo se oko 7.000, i to malih proizvođača, bavi ovom proizvodnjom.

Kako je za Novosti rekao Branislav Raketić, rukovodilac Grupe za kvalitet, deklarisanje i označavanje hrane u Ministarstvu poljoprivrede, u planu je da organska proizvodnja u budućnosti i kod nas bude sve značajnija. Zbog toga je resorno ministarstvo povećalo subvencije, a napraviće se i diversifikacija, odnosno da podsticaji po hektaru ne budu isti za proizvodnju svih vrsta organskih proizvoda.

- Na tržištu se dešava da se proizvodi koji ne zadovoljavaju uslove organske proizvodnje prodaju kao takvi - ističe Raketić. - To je ozbiljan prekršaj, a koji se najčešće dešava na zelenim pijacama. Sa jednom IT kućom biće napravljena baza za organsku proizvodnju, kako bi zaštitili i pomogli potrošačima da među robom koja im se prodaje, prepoznaju i kupe onu koja je stvarno organska.

KUPUJETE ČOKOLADU I KOZMETIKU NA TEZGAMA? Time štetite sebi, EVO ZAŠTO JE TO OPASNO

Koliko je organska proizvodnja važna, pokazuje i podatak o izvozu ovih proizvoda. On iznosi 25 miliona evra, a najviše se izvozi u zemlje članice Evropske unije.

Prema Raketićevim rečima, kada je reč o proizvodima sa zaštićenim geografskim poreklom, trenutno ih imamo 46 na nacionalnom nivou. Proizvodnja organske robe i robe sa zaštićenim geografskim poreklom u nekim delovima Srbije mogla bi da pomogne u zaustavljanju odlaska ljudi. To traži i veću količinu sirovina.

- Imali smo slučaj da nije bilo dovoljno mleka sa Stare planine za proizvodnju pirotskog kačkavalja - napomenuo je Raketić. - To bi moglo podstaći neke ljude da se više bave ovčarstvom i ostanu u ovom kraju. Uz to, imamo i problem sa deklarisanjem hrane. To je veoma složena tema, jer potrošači, kroz deklaraciju, žele da dobiju što više informacija. S druge strane, proizvođači ne žele da otkriju baš sve informacije.

Pravilnikom kojim je regulisano deklarisanje, propisano je i koji propisi moraju da se poštuju prilikom oglašavanja, kao i kada ne smeju da se koriste netačne i neprecizne informacije.