(FOTO) HRANA KAO LEK: 10 zdravih navika iz celog sveta!

Zdrava ishrana može biti dosadna ako je jednolična. Zato, pogledajte šta se sve jede na ovoja našoj planeti koja bogata ukusima

Brazil 

Brazilci se fokusiraju na neprerađene, tradicionalne namirnice i jedu u društvu.

Prema navodima sajta The Atlantic, Brazil je nedavno objavio nove smernice u ishrani koje promovišu manji unos prerađene hrane i okretanje tradicionalnim jelima. Smernice preporučuju tradicionalna brazilska jela koja sadrže namirnice kao što su pasulj, kukuruz i pirinač.

Na sajtu Brazil.org piše da je voće kao što su mango i papaja, povrće poput šargarepe i celera, juneće i svinjsko meso ili riba obično služi uz pirinač ili pasulj.

Sajt The Atlantic takođe izveštava da vlada u Brazilu podstiče svoje građane da koriste manje ulja i umaka, kao i da jedu sporije i u društvu. Otkriveno je, zapravo, da ako jedete sporije i u društvu tada pojedete manje i jedete svesnije.

 

 

Francuska 

Francuzi jedu kvalitetnu hranu i ističu važnost kontrolisanja porcija.

Hleb, sir i vino – ovo su samo neki od tipičnih namirnica karakterističnih za francusku kuhinju, kao i riba, piletina i čorbe od povrća. Sajt Mind Body Green piše da za Francuze nijedna namirnica nije zabranjena, oni uživaju u hranu i jedu sa zadovoljstvom.

Južna Afrika 

Južnoafrikanci jedu manje mesa, a ishrana im se bazira na manje masnim i namirnicama bogatim vlaknima.

Profesor ishrane sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Pitsburgu sproveo je eksperiment tako što je Amerikancima uveo način ishrane Južnoafrikanaca i obrnuto, izveštava sajt NPR. Rezultati su pokazali da je način ishrane Južnoafrikanaca bolji jer jedu manje prerađene hrane, manje mesa, manje masnu, a više hranu bogatu vlaknima.

Tipičan južnoafrički obrok uključuje, između ostalog, kukuruzne uštipke, krokete od lososa, mango, pasulj i crni čaj.

 

 

Kina 

Kinezi jedu dosta povrća i ne broje kalorije.

Ishrana se u Kini bazira na ribi, svežem povrću i supama. Zeleni čaj i pirinač su još neke od osnovnih namirnica kineske i azijske kuhinje.

Pored samih namirnica, upotreba štapića za jelo i serviranje hrane na manjim tanjirima pomaže Kinezima da jedu sporije i kontrolišu koliko su hrane pojeli. Oni, međutim, ne troše vreme na brojanje kalorija. Časopis The Independent otkriva da u kineskom jeziku ne postoji reč za kalorije.

Grčka 

Grci jedu dosta ribe i zdravih masti. Ovaj način ishrane uključuje zdrave masti iz ribe i maslinovog ulja, kao i povrće, hleb ili testo od celog zrna žitarica, i sveže voće.

 

 

Indija 

Indijci tvrde da začini poboljšavaju ukus povrća.

Indijska kuhinja uključuje brojne začine, koji dodaju hrani boju i ukus, umesto kalorija i masnoća. Kumin, šafran, đumbir i kurkuma neki su od najčešće korišćenih začina. Kumin i đumbir povezuju se sa studijama koje tvrde da ovi začini pomažu u borbi protiv Alchajmerove bolesti.

Prosečan obrok u Indiji sadrži skrob iz namirnica kao što su basmati pirinač ili lepinja, meso ili ribu, povrće i turšiju. Namirnice bogate vlaknima, jogurt i sočivo, prave su zvezde indijske kuhinje.

Italija 

Italijani ne jedu samo testeninu, i uvek koriste visoko kvalitetne namirnice.

Manje porcije testenine kombinuju sa ribom, mesom ili povrćem. Porcije u ovoj mediteranskoj zemlji su dosta manje od porcija u Americi na primer, što je jedan od razloga zašto su Italijani zdraviji narod, piše "Independent".

Još jedna veoma važna stavka u italijanskoj kuhinji jesu visoko kavlitetne namirnice domaćeg porekla i obedovanje u društvu. Sajt WebMD kaže da obedovanje sa porodicom ili prijateljima, kako to Italijani čine, dovodi do toga da ljudi jedu više povrća, a manje pržene hrane.

 

 

Japan 

Japanci jedu manje obroke, a ponekad jedu supu za doručak.

Kontrolisanje porcije je za Japance najvažnija stvar. Manje porcije ribe, povrća, voća, tofua i pirinča su ključna stavka njihove ishrane,piše sajt WebMD.

Japanci najmanju stopu gojaznosti u celom svetu. Povrće kao što je cvekla, mladice bambusa, nori i crni luka, između ostalog, čine važne sastojke japanske kuhinje.

Španija 

Španci uživaju u zdravim grickalicama i ređe jedu prženu hranu, a koštunjavo voće predstavlja veoma popularnu užinu u nekim delovima Španije.

 

 

Bademi, lešnici i slično pozitivno utiču na zdravlje srca i dovode do smanjenja količine zasićenih masnoća, soli i dodatog šećera u ishrani.

Španci retko prže hranu, i umesto toga je spremaju u obliku čorbe, peku je ili dinstaju.

Švedska 

Šveđani ne jedu mnogo povrća i voća, ali koriste neke druge zdravije namirnice.

I ovaj način ishrane je dobar, jer je stopa gojaznosti u Švedskoj 11 odsto, a životni vek im je oko 80 godina, piše "Forbes".

Nordijska dijeta je malo drugačija jer je umesto voćem i povrćem bogata kalcijumom i vlaknima koji se unose kroz mlečne proizvode, crni hleb, bobičasto voće i ribu.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.