On je bio desna ruka Katarine Velike: Zajedno sa caricom krojio je sudbinu Evrope

Nikita Ivanovič Panin bio je desna ruka Katarine Velike i pomagao joj u vođenju spoljne politike Rusije.

Gledaoci serije "Katarina Velika" na Informer TV imaju priliku da vide intrigantan lik Nikite Ivanoviča Panina, čoveka koji u svakoj sceni zrači smirenošću, inteligencijom i autoritetom.

Njega u ovoj istorijskoj drami glumi ruski glumac Sergej Koltakov.

Iako ga istorija ponekad stavlja u senku caričinih ljubavnika, istina je da je Panin bio "mozak" ruske države tokom prve dve decenije njene vladavine.

Bio je njena desna ruka, glavni savetnik i arhitekta ruske spoljne politike, ali i čovek čiji su politički ideali na kraju doveli do tihog sukoba sa samom caricom.

Od diplomate u Švedskoj do dvoranina u Sankt Peterburgu

Nikita Panin rođen je 1718. godine u Gdanjsku, u plemićkoj porodici. Svoju karijeru počeo je u vojsci, ali je njegov dar za zapažanje i takt ubrzo primećen na dvoru carice Jelisavete Petrovne. Godine 1747. poslat je kao ruski ambasador u Kopenhagen, a potom u Stokholm.

Foto: Profimedia

Upravo je boravak u Švedskoj oblikovao Panina kao državnika. Tamo se susreo sa konceptom ustavne monarhije i ograničene vlasti vladara, što će kasnije pokušati da, u blažoj formi, uvede i u Rusiju. Njegov povratak u Sankt Peterburg 1760. godine bio je ključan, imenovan je za vaspitača velikog kneza Pavla Petroviča, budućeg cara Pavla I.

Arhitekta dolaska Katarine na vlast

Kada je 1762. godine izvršen državni udar kojim je Katarina zbacila svog muža Petra III, Panin nije bio samo nemi posmatrač. On je bio jedan od ključnih zaverenika. Njegov autoritet među plemstvom i vojskom dao je legitimitet Katarininom preuzimanju vlasti.

Iako je Panin prvobitno priželjkivao da Katarina vlada samo kao regentkinja u ime maloletnog Pavla, brzo je shvatio njenu ambiciju i postao njen najodaniji saradnik, preuzevši kormilo ruske spoljne politike.

Paninov masterplan za Evropu

Kao šef diplomatskog resora (Kolegijuma inostranih poslova), Panin je stvorio čuveni "Severni akord" (Severni sistem). Njegova vizija bila je stvaranje moćnog saveza severnih zemalja - Rusije, Pruske, Poljske, Švedske i Velike Britanije - koji bi služio kao protivteža savezu Burbona (Francuska) i Habzburga (Austrija).

Zahvaljujući Paninu, Rusija je decenijama održavala stabilan savez sa pruskim kraljem Fridrihom Velikim, što je Rusiji omogućilo da postane dominantna sila u istočnoj Evropi bez ulaska u iscrpljujuće ratove sa velikim silama.

Mentor budućeg cara i sukob sa Katarinom

Ono što serija "Katarina Velika" posebno naglašava jeste Paninov odnos sa mladim Pavlom. Panin je Pavla video kao priliku da stvori idealnog, prosvećenog vladara. Međutim, to ga je dovelo u direktan sukob sa Katarinom. Panin je predlagao formiranje Stalnog saveta ministara koji bi ograničio caričinu apsolutnu vlast, što je ona energično odbila.

Kako je vreme prolazilo, njihovi putevi su se razilazili. Dok je Katarina postajala sve više autokratski nastrojena i okretala se osvajanjima na jugu (protiv Turske), Panin je ostao veran savezu sa Pruskom i zagovarao mirniji put.

Kraj moći i nasleđe

Pad Nikite Panina počeo je usponom Grigorija Potemkina, koji je zagovarao potpuno drugačiju politiku. Panin je zvanično penzionisan 1781. godine, a preminuo je dve godine kasnije, 1783. godine.

Istoričari ga pamte kao jednog od najobrazovanijih ljudi svog vremena, čoveka besprekorne časti i ogromnog strpljenja. Iako nije uspeo da od Rusije napravi ustavnu monarhiju, ostao je upamćen kao državnik koji je Rusiju uveo u red ravnopravnih evropskih velesila.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.