Da li ste skloni PRETERANOM RAZMIŠLJANJU? Psiholog otkriva tehnike za UTIŠAVANJE MOZGA!

Pojam preteranog razmišljanja odnosi se na razmišljanje koje je značajno opterećujuće, blokirajuće, veoma mentalno iscrpljujuće i ne dovodi ni do kakvih zaključaka i rešenja iako osoba često veruje u suprotno

Većina ljudi za sebe može da kaže da ponekad ima osećaj kao da ne može da "utiša" svoj mozak. Svakome od nas se verovatno nekad desilo da, na primer, ne može iz glave da izbaci neku pesmu. Ljudski mozak svakodnevno obrađuje desetine hiljada informacija i to je ono što smatramo prirodnom pojavom. Međutim, pojam preteranog razmišljanja odnosi se na razmišljanje koje je značajno opterećujuće, blokirajuće, veoma mentalno iscrpljujuće i ne dovodi ni do kakvih zaključaka i rešenja iako osoba često veruje u suprotno, kaže mr Anđela Zlatković, specijalni pedagog i porodični psihoterapeut savetovališta "Vaš psiholog". Srećom, postoje tehnike koje s vremenom, uz dosledno uvežbavanje, mogu da vam pomognu da prekinete lanac preteranog razmišljanja.

Foto: Shutterstock

- Preterano razmišljanje (engl. overthinking) javlja se u sklopu povišene anksioznosti i depresije, a i samo po sebi može da dovede do razvijanja krivice, strahova, besa, ljubomore, nesigurnosti. Smatra se problemom upravo iz tog razloga što može značajno uticati na svakodnevno funkcionisanje osobe i odraziti se na kvalitet njenog života - ishod preteranog razmišljanja uglavnom takav da se ništa od onoga za šta se "pripremala" ne obistinjuje, a uložila je puno energije, vremena, mentalne i fizičke snage u to - objašnjava mr Anđela Zlatković i savetuje kako da umirite svoje misli.

Osvešćivanje i prihvatanje problema

- Za osobe koje su sklone preteranom razmišljanju tipična su uverenja: "Ovo je nepodnošljivo", "Ne mogu da zaustavim i odmorim svoj mozak, ja sam rob ovih misli", "Zauvek ću se boriti sa ovim, nikada neću moći da se naspavam" i slično. Ovakva uverenja vode u nezdrave emocije. Kada problem prihvatimo i dozvolimo sebi da ga imamo, prelazimo u domen zdravih emocija - tuge, ljutnje, zabrinutosti povodom problema, te dajemo sebi prostora i da mu pristupimo na adekvatan način. To je, dakle, prvi korak jer nam zdrave emocije otvaraju polje svesnog, racionalnijeg sagledavanja problema i fokusiranja na rešenje - savetuje naša sagovornica.

Doslednost

Kada je problem osvešćen i prihvaćen, naredni korak je da prihvatite i činjenicu da je neophodno vreme i doslednost kako biste ga prevazišli.

- Problem se nije razvijao od juče do danas, te nije realno očekivati ni da će se tek tako rešiti. Pripremite sebe na to da su faze uspona i padova sasvim normalna i očekivana pojava. Na ovaj način ćete izbeći demotivaciju i odustajanje ako povremeno naiđete na prepreke i vratite se par koraka nazad - kaže mr Anđela Zlatković.

Abdominalno disanje

Ovu tehniku disanja možete primenjivati i u stanju kada ste emocionalno preplavljeni, a njena svrha je da vas uvede u stanje relaksacije, koje je suprotno povišenoj uznemirosti.

Foto: Shutterstock

- Abdominalno disanje primenjujte svakodnevno, i kada niste preplavljeni, 10 minuta dnevno, tako što ćete se smestiti u udoban položaj (idealno je ležeći na tvrdoj podlozi, npr. na podu). Jednu ruku stavite iznad grudi, a drugu iznad pupka (na dijafragmu) i fokusirajte se da se uzdiže i spušta ruka koja je iznad pupka. Zatim se fokusirajte na brojanje - udisaj neka traje tri sekunde, a izdisaj pet sekundi. Na javnom mestu ovu tehniku možete primenjivati dok sedite ili stojite. Takođe možete eksperimentisati i sa različitim tehnikama meditacije - predlaže psihoterapeut.

Vreme za brigu

Ova tehnika podrazumeva da imate "zakazano" vreme sa svojim mislima i brigama, na primer od 18 časova do 18.30, dodaje naša sagovornica.

- Ako se preterano razmišljanje javi u drugim intervalima, odložite ga za ovo vreme ("Misliću o tome 18-18.30, sada moram da se fokusiram na posao"). Kada dođe vreme za brigu, brinite o čemu god želite - možete to i zapisivati. Kada vreme istekne, recite sebi: "Sada je vreme da se vratim svakodnevnim aktivnostima". Uz doslednost, s vremenom ćete uvežbati da svoje preterano razmišljanje ograničite na ovaj interval. Verovatno ćete s vremenom osetiti da vam treba manje vremena od predviđenog, kao i da, kada dođe vreme za brigu, ne možete ni da se setite o čemu treba da brinete - sugeriše mr Anđela Zlatković.

Stop tehnika

Vizualizacijom znaka stop ili tako što ćete naglas sebi reći STOP! (uz to možete i pljesnuti rukama) takođe možete da prekidate lanac preteranog razmišljanja.

Foto: unsplash.com

- Nakon što ovo uradite, potrebno je i da se fokusirate na sadašnjost - recimo tako što ćete imenovati pet predmeta koje vidite oko sebe i svaki opisati sa pet njegovih osobina (sto je okrugao, bele je boje...) - pojašnjava psihoterapeut.

Prebacite fokus na neku drugu aktivnost

Kada uđete u lanac preteranog razmišljanja, zapitajte se šta možete da radite umesto toga, te svoju pažnju prebacite na šetnju, kućni trening, kuvanje, slušanje muzike, razgovor sa ukućanima...

- Svi znamo da može da bude teško da preusmerimo pažnju kada smo emocionalno preplavljeni. U tome može da vam pomogne spisak svih aktivnosti na koje se možete usredsređivati u tim trenucima i imajte ga uvek pri ruci. Takođe možete 15-30 minuta dnevno posvetiti istraživanju koje bi to nove aktivnosti mogli da dodate na svoju listu - predlaže naša sagovornica.

Budite nežni prema sebi

Kada uhvatite sebe u lancu samokriticizma, prekidajte ga tako što ćete i sebi pružiti razumevanje i saosećanje.

Foto: Shutterstock

- Često sebe kritikujete za stvari koje kod drugih prihvatate i razumete, zar ne? Trudite se da prema samima sebi budete nežniji i da praštate. Takođe je dobro u tim trenucima da fokus prebacite na ono na šta ste u svom životu zahvalni, kao i na svoje uspehe - poručuje mr Anđela Zlatković.

Šta vam je važnije, SAN ILI POSAO? Možda bi trebalo da RAZMISLITE DVAPUT!

PA, NE VOLE IH ZA DŽABE! Evo zašto su kockice FENOMENALNA dečja igračka!