BUDI MUŠKO, BRINI O SEBI! Rano otkriveni RAK PROSTATE može da se IZLEČI, ovo su SIMPTOMI!

U Srbiji dijagnozu dobije oko tri hiljade ljudi godišnje, život izgubi više od hiljadu, a po učestalosti je na trećem mestu, posle raka pluća i debelog creva. Ipak, rano otkriveni rak prostate može da se izleči, tvrdi dr Zoran Džamić, profesor na Medicinskom fakultetu u Beogradu i direktor Klinike za urologiju UKC Srbije

Redovni urološki pregledi, rana dijagnostika i pravovremeno lečenje karcinoma prostate mogu spasti brojne živote, a inovativne terapije koje se primenjuju u kasnim fazama bolesti znatno produžavaju život obolelih, čulo se povodom obeležavanja meseca borbe protiv raka prostate pod sloganom "Budi muško - brini o sebi". Lekari su posebno apelovali na pacijente, članove njihovih porodica, ali i sve muškarce, čijem je zdravlju posvećen mesec novembar, da se vakcinišu protiv kovida-19.

Testirajte se!

Rak prostate predstavlja najčešći karcinom kod muškaraca u Evropi, sa oko 450.000 obolelih i 100.000 preminulih svake godine. U Srbiji dijagnozu dobije oko tri hiljade, život izgubi više od hiljadu, a po učestalosti je na trećem mestu, posle raka pluća i debelog creva.

Foto: Shutterstock

Ipak, rano otkriveni rak prostate može da se izleči, tvrdi dr Zoran Džamić, profesor na Medicinskom fakultetu u Beogradu i direktor Klinike za urologiju UKC Srbije.

- Muškarci stariji od 50 godina treba jedanput godišnje da urade PSA (prostate specifični antigen) test i da odu na pregled kod urologa, a ukoliko u porodici imaju slučajeve ovog karcinoma (otac, ujak, stric), trebalo bi i pre 45. godine. Test mogu da urade u svakom domu zdravlja, procedura nije bolna, već je malo neprijatna, a radi se o samo dva mililitra krvi, kao da se vadi krv za bilo koju analizu. Tu nema mesta nikakvom strahu, to nije izgovor. Rezultat može da pokaže znake zapaljenja, može da pokaže dobroćudna uvećanja, ali nažalost, može da bude i privi znak zloćudnog uvećanja prostate, odnosno karcinoma - objašnjava dr Zoran Džamić.

Problemi sa mokrenjem

Ovaj kancer retko daje rane simptome, ali se mogu javiti otežano i učestalo mokrenje, noćno mokrenje, smanjenje jačine mlaza i mokrenje u kapima, kao i krv u mokraći.

- U uznapredovaloj fazi bolesti najčešće se javljaju bolovi u kostima, pre svega karlice. Uz klinički pregled prati se i tumorski marker PSA, u sklopu procene rizika za razvoj raka prostate. Ukoliko se pregledom posumnja na rak prostate, radi se biopsija. Zatim se pacijent upućuje konzilijumu, gde urolog, medikalni onkolog i radioterapeut donose zajedničku odluku o lečenju - objašnjava profesor Džamić.

Foto: Shutterstock

Terapija zavisi od stadijuma i agresivnosti bolesti, životnog doba i zdravstvenog stanja obolelog, ali i od njegovih želja i očekivanja...

- Početni karcinom prostate se stoprocentno leči adekvatnim procedurama zastupljenim u velikom broju zdravstvenih institucija, a ako se bolest dijagnostikuje u poodmakloj fazi, u ovom trenutku raspolažemo sa većim delom svih terapijskih protokola koji se primenjuju u svetu i za poslednjih 10 godina uspeli smo da bolest polako ali sigurno privedemo u hronično stanje. U uznapredovalim fazama ga ne možemo izlečiti, ali ga možemo zalečiti i usporiti uz dobar kvalitet života - naglašava dr Džamić.

Za sve je kriv testosteron

Predsednik Udruženja medikalnih onkologa Srbije dr Siniša Radulović dodaje da se poslednjih 20-30 godina mnogo naučilo o nastanku i razvoju raka prostate, a u poslednjih 10-15 godina razvijeni su i inovativni lekovi, koji znatno poboljšavaju prognozu i konačni ishod lečenja.

- Najznačajniji faktori rizika za nastanak bolesti su starija životna dob, nasledni faktori i etnička pripadnost (Afroamerikanci obolevaju češće zbog višeg nivoa testosterona), i to su faktori na koje se ne može delovati. S druge strane, izbalansirana, zdrava ishrana i fizička aktivnost deluju povoljno na opšte zdravlje i spadaju među preventivne faktore - ističe dr Siniša Radulović.
 

 

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.