Najmanje 7 fakulteta na ivici egzistencije - Ministarstvo prosvete kaže: "Stiže rešenje"
Podeli vest
Čak sedam od 31 fakulteta Beogradskog univerziteta u maju bi moglo da stavi ključ u bravu, a slična sudbina čeka još nekoliko fakulteta u prestonici i drugim studentskim centrima širom Srbije.
Razlog je nemogućnost plaćanja tekućih troškova koji prevazilaze prihode fakulteta čiji predstavnici upozoravaju da će, ukoliko se ne pronađe sistemsko rešenje, morati da obustave nastavu. U Ministarstvu prosvete kažu da rešenje stiže.
Uvažavajući autonomiju visokoškolskih ustanova zagarantovanu Ustavom i Zakonom o visokom obrazovanju, Ministarstvo prosvete pozvalo je visokoškolske ustanove, koje su donele ili su u postupku donošenja odluke o povećanju školarina za samofinansirajuće studente, da još jednom preispitaju opravdanost povećanja iznosa školarina za narednu školsku godinu, navode u saopštenju.
Više od polovine fakulteta Univerziteta u Beogradu organizuje pripremnu nastavu za polaganje prijemnog ispita. Uglavnom se nastava odvija vikendom, a neki fakulteti pružaju mogućnost praćenja nastave onlajn.
24.02.2024
12:29
Goran Roglić, dekan Hemijskog fakulteta u Beogradu, koji kaže da ta institucija od maja više neće moći da plaća tekuće troškove
Podsetimo, zgradu nekadašnjeg PMF-a na Studentskom trgu, pored Hemijskog fakulteta, koriste i Fakultet za fizičku hemiju, Matematički fakultet, a deo prostora i Biološki, Geografski, Fizički i Rudarsko-geološki fakultet koji se, prema Roglićevim rečima, nalaze u istoj situaciji.
Na 10 fakulteta Univerziteta u Beogradu studenti će, od predstojeće školeke godine da plaćaju veće školarine. Ovo je rečeno danas na sednici Senata Univerziteta u Beogradu.
Nije bilo veće sreće za roditelje S. M. (25) kad se vratila iz Novog Sada, kući u Sombor, i zadovoljno rekla svojima: Gotovo je! Još diplomski, ali to ću začas!
27.02.2024
12:13
- Postignut je dogovor da ukoliko ne dođe do sistemskog rešenja koje smo predlagali nadležnim institucijama, ključ u bravu stave i drugi fakulteti iz naše zgrade. Budući da smo svi u istoj situaciji, naš fakultet podržale su sve kolege sa drugih fakulteta iz naše zgrade, tako da ćemo zajedno obustaviti rad - kaže Roglić.
Roglić kaže da je Hemijski fakultet od države do 2019. godine dobijao dovoljno novca da pokrije troškove grejanja, dok su struju pokrivali sami.
- Međutim, 2022. je počeo rast cene industrijske struje. Mi smo tada pokrivali račune koji su bili između 1.200.000 do 1.600.000 dinara mesečno, a sada nam je u januaru stigao račun od oko 5.000.000 dinara. Nama samo za energetske usluge nedostaje 27 miliona, što moramo sami da obezbedimo, dok je za komunalne usluge to 3.600.000 dinara na godišnjem nivou, a na nekim fakultetima ta cifra je još veća i niko to više ne može da izdrži - kaže Roglić.
Foto: printscreen RTS
Fakulteti protiv povećanja cena školarina
Fakultete prirodnog usmerenja u poslednjih nekoliko godina pogađa nedostatak samofinansirajućih studenata koji plaćaju školarine, čime bi i budžet fakulteta bio bolji. Ipak, većina rukovodećeg kadra na fakultetima je protiv povećanja školarina.
- Naš stav je da novac od školarina treba da bude usmeren na poboljšanje kvaliteta nastave. Ne želimo da prebacimo troškove održavanja zgrade i plaćanja struje na teret studenata. To smo im i predočili na sastanku i od naših studenata smo dobili punu podršku - kaže Roglić i podseća da je Hemijski fakultet poslednji put podigao cenu školarine u decembru 2015. godine.
Predlažu rešenje: Država da preuzme troškove
Fakulteti od države dobijaju novac za stalne troškove, kao što su struja, grejanje i komunalne usluge, ali ti iznosi danas nisu dovoljni da pokriju potraživanja.
- Na Senatu Beogradskog univerziteta donet je zaključak da bi samo sistemsko rešenje moglo da reši naš problem, a to je da država preuzme stalne troškove, odnosno da se računi za struju, vodu i grejanje preusmere na nadležno Ministarstvo koje bi trebalo to da plati iz budžeta - kaže Roglić.
Zoran Rakić, dekan Matematičkog fakulteta, kaže za "Blic" da su finansijski problemi fakulteta Beogradskog i drugih univerziteta jedan od glavnih razloga za urušavanje našeg obrazovanja.
- Činjenica je da je Beogradski univerzitet jedan od najboljih u regionu, a dovedeni smo u situaciju da, recimo, u Crnoj Gori redovni profesori imaju platu od oko 2.400 evra, u Banjaluci oko 2.000 evra, a kod nas od 1.200 do 1.300 u zavisnosti od fakulteta - kaže Rakić.
Foto: printscreen RTS
"Tražimo hitno rešenje"
Rakić dodaje da fakulteti muku muče i sa opremom za nastavu koja je na nekim fakultetima skupa, kao što je to slučaj sa Hemijskim fakultetom i fakultetima na kojima se izučavaju fizika i biologija.
- Nemamo dovoljno mesta u studentskim domovima, troškovi stanovanja u Beogradu su sve veći i razumljivo je da imamo sve manje studenata iz unutrašnjosti zato što ne mogu to sve da plaćaju. Samim tim i fakulteti imaju manje sredstava od samofinansirajućih studenata. Ova situacija mora pod hitno da se reši! Neće imati ko da nam uči decu i urušićemo javno obrazovanje - kaže Rakić.
Ministarstvo prosvete: Uskoro izlazimo sa predlogom rešenja problema
Ovim povodom kontaktirali smo Ministarstvo prosvete, koje u pisanom odgovoru posaltom redakciji "Blica" kaže radi na rešavanju problema.
- Ministarstvo prosvete intenzivno radi sa Ministarstvom finansija na rešavanju finansiranja stalnih troškova u 2024. godine, kako bi se na vreme obezbedila dovoljna sredstva za stalne troškove visokoškolskih ustanova i uskoro će izaći sa predlogom rešenja, a na osnovu razgovora sa predstavnicima visokoškolskih ustanova. Takođe, Ministarstvo prosvete zajedno sa Ministarstvom rudarstva i energetike radi na pronalaženju trajnog rešenja za problem troškova za struju i ostale energente - navodi se u odgovoru na pitanja "Blica".
Kako dodaju, kako bi se obezbedio nesmetan rad visokoškolskih ustanova do donošenja sistemskog rešenja, Ministarstvo prosvete svake godine obezbeđuje dodatna sredstva za stalne troškove fakulteta.
- Tako je i na kraju 2023. godine obezbedilo dodatna sredstva za stalne i ostale materijalne troškove visokoškolskih ustanova, među kojima je i Hemijski fakultet - kažu iz Ministarstva.
Oni podsećaju i da je, prepoznajući važnost stabilnog finansiranja visokoškolskih ustanova za dalji razvoj visokog obrazovanja, Vlada Republike Srbije obrazovala je Radnu grupu za izradu nacrta Zakona o finansiranju visokog obrazovanja.
- Razgovori sa predstavnicima drugih nadležnih ministarstava, visokoškolskih ustanova, sindikata, studenata i ostalih partnera u visokom obrazovanju su u toku, a cilj je da se tokom 2024. godine, dijalogom između nadležnih ministarstava i predstavnika akademske zajednice, unapredi sistem finansiranja visokog obrazovanja i na taj način stvore uslovi za trajno rešavanje finansiranja visokoškolskih ustanova i otvori prostor za poboljšanje materijalnog statusa zaposlenih u visokom obrazovanju. Ova sistemska rešenja dodatno će otvoriti prostor za poboljšanje materijalnog statusa zaposlenih u visokom obrazovanju i dodatno unaprediti studentskog standarda - kaže u saopštenju.
Naredni sastanak Radne grupe za izradu nacrta zakona o finansiranju visokog obrazovanja biće organizovan odmah po formiranju nove vlade, dodaju.
Državni sekretar Ministarstva za brigu o porodici i demografiju Mirko Janić uručio je danas obolelima od retkih bolesti iz Niša i okolnih gradova, rešenja o podršci države obolelima od retkih bolesti, saopštilo je resorno ministarstvo
18.04.2024
17:02
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Uvažavajući autonomiju visokoškolskih ustanova zagarantovanu Ustavom i Zakonom o visokom obrazovanju, Ministarstvo prosvete pozvalo je visokoškolske ustanove, koje su donele ili su u postupku donošenja odluke o povećanju školarina za samofinansirajuće studente, da još jednom preispitaju opravdanost povećanja iznosa školarina za narednu školsku godinu, navode u saopštenju.
Poslanik Vrhovne rade Aleksandar Dubinski, koji se nalazi u pritvoru u Ukrajini zbog sumnje za izdaju, rekao je da kijevske vlasti u maju očekuju izuzetno negativna dešavanja u zemlji, o čemu, prema njegovom mišljenju, svedoči sve veća cenzura društvenih mreža.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da će ljudi u Ukrajini dovesti u pitanje legitimitet predsednika Volodimira Zelenskog, dodajući da veruje da je njegova sudbina “zapečaćena”.
Kandidat pokreta Kreni-promeni za gradonačelnika Beograda Savo Manojlović izjavio je, gostujući na opozicionoj N1, da treba dopreti do što većeg broja ljudi koji nemaju prilike da gledaju ovu "kanalizaciju".
Brajan Brković iz pokreta "Bravo" poznat po svojim antisrpskim stavovima, te skrnavljenu srpske zastave najavio kako ide "zajedno i jako" sa Milošem Jovanovićem.
Mandatar za izbor Vlade Srbije Miloš Vučević ocenio je danas da priča dela opozicije o bojkotu izbora za njega nije ništa drugo osim rašomonijada i ocenio da to što neko bira gde će izaći, a gde neće ne znači ništa drugo osim da procenjuju gde bi možda mogli da pobede i gde mogu da kontrolišu svoje odbore.
Mandatar za sastav nove Vlade Miloš Vučević rekao je danas posle sednice Predsedništva SNS da za predstojeće lokalne izbore neće biti moguće glasanje po mestu boravišta, kao što je to bilo moguće za republičke izbore.
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je da je razgovor između vlasti i opozicije lekovit za parlament, a da je pristojan dijalog političkih stranaka koje drugačije misle nešto što političari duguju svim građanima Srbije, bez obzira na to da li su oni glasali za vlast, opoziciju ili možda nisu uopšte izašli na izbore.
Šiptarski ekstremisti predvođeni Kurtijem i Vjosom Osmani hoće da naprave novu Srebrenicu na Kosovu i Metohiji. Samo čekaju da se prizna sramna rezolucija i prihvatanje Kosova i Metohije u Savet Evrope da bi mogli da tuže Srbiju. Na ovu, ali i na druge važne teme u "Info večeri" govorili su Gavrilo Kovačević, predsednik opštine Zemun i Vladimir Kljajić, politikolog. Uživo u program putem vajber uključenja javio se pukovnik Milan Jolović koji je komentarisao moguće donošenje sramne rezolucije o Srebrenici.
Miloš Vučević predložio je ministre za buduću Vladu. O budućim ministrima, o izborima 2. juna, ali i o drugim važnim temama, u "Dnevniku" je govorio Ivan Miletić, ekspert za odbranu i bezbednost.
Velika partija šaha se i dalje igra. Postavlja se pitanje čije figurice su u boljoj pozicji. O ratu u Ukrajini govorili su Na ovu temu u emisiji "Rat uživo" govorili su prof. dr Stevica Deđanski iz Centra za razvoj međunarodne saradnje i Darko Obradović, Forum za strateške analize. U program se, putem vajber uključenja, uživo uključio i analitičar prof. dr Sergej Boljevič.
Napadi na Srbiju dolaze sa svih strana. Najnoviji napad dolazi iz Vojvodine. Ko nam nameće vojvođansku naciju? Na ovu temu govorili su istoričar Jovan Pejin i Ljubomir Đurić iz Centra za Nacionalnu politiku.
U Dragačevu se odigrala prava drama kada su pripadnici policije prilikom potere za vozilom u kom su bila trojica mladića, duge čitavih 40 kilometara, u više navrata, prema rečima punomoćnika mladića iz automobila, upotrebili vatreno oružje.
Godišnjica stravičnog masakra koji se dogodio u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" na Vračaru, kada je dečak-ubica Kosta Kecmanović uleteo u školu i ubio devetoro dece i čuvara ove obrazovne ustanove, biće obeležena za tri dana.
Više javno tužilaštvo u Pančevu je danas donelo naredbu o sprovođenju istrage protiv osumnjičenog D. B. (39) iz Alibunara zbog sumnje da je neutvrđenog dana u periodu od 27. aprila do 29. aprila ove godine primenom nasilja ugrozio telesni integritet svoje vanbračne partnerke D. S. (42) iz Jabuke tako što ju je u kući u kojoj su živeli u Alibunaru, u Ulici Save Munćana, šakama stegao za vrat usled čega je nastupila smrt oštećene, saopštio je MUP.
Drama na "Alijanc areni", Bajern umalo do preokreta, ali je Vinisijus Žunior doneo izjednačenje Realu! Fudbaleri Bajerna odigrali su nerešeno sa Real Madridom 2:2 (0:1) u prvom meču polufinala Lige šampiona.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je danas da je potrebno „značajno ubrzanje“ isporuke oružja od ukrajinskih partnera kako bi se njene trupe mogle suočiti sa ruskim trupama u nekoliko sektora fronta.
Američkoj porodici iz savezne države Juta se vratila njihova mačka nakon što su je greškom poslali poštom za Kaliforniju, gde ju je posle nedelju dana življenja u kutiji, spasio radnik kurirske službe Amazon.
U leto 1914. godine moćna Austrougarska monarhija napala je Srbiju. Posle očajničke i herojske borbe mnogo manje i slabije opremljene srpske vojske, izbora više nije bilo – jedini put za spas Srbije vodio je preko vrleti nepristupačne i negostoljubive Albanije.
Srbofilija predstavlja osećanje ljubavi ili simpatije prema Srbima, Srbiji, Republici Srpskoj, srpskoj istoriji, srpskom jeziku, srpskoj kulturi i svemu što je povezano sa Srbima.
Osim brojnih vernika, blagodeti, isceljenje i snagu molitve u Miljkovom manastiru sa Hramom Vavedenje Presvete Bogorice u Gložanu, osetila je i monahinja Mihaila, koja je u ovu svetinju došla 2011. godine da bi se, kako kaže, "odužila koliko bude mogla svim svecima, a naročito svetom Amvrosiju".
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.