BATA PEŽO U NEBESKOJ KAFANI SAD LUMPUJE S ANĐELIMA: Bio kafedžija, a ni jaje nije znao da ispži, ZBOG TITA JE IZBAČEN IZ SOPSTVENE KAFANE?!

U mnogim našim varošima postoje ljudi koji još za života postanu legende, a da ih niko ili gotovo niko, ne zna pod pravim krštenim imenom i prezimenom. Jedan od takvih bio je novosadski kafedžija i boem Bata Pežo, koji je preminuo u ovo vreme pre sedam godina.

Njegovi poznanici tvrde da je sigurno otvorio nebesku kafanu, gde se opet druži sa svojim prijateljima Mikom Antićem, Branom Crnčevićem, Momom Kaporom, glumcima i udbašima, novinarima i portirima, i mnogim drugim gostima koji su prošli kroz njegove kafane.

U "Dvorcu kod Bate" gostilo se 5 miliona ljudi

Kako je govorio, od 1. maja 1965. godine kada je otvorio prvu kafanu u Čelarevu pod nazivom  "Dvorac kod Bate”, bilo je oko pet miliona gostiju u njegovim lokalima.

Nezvanično saznajemo, grupa Batinih prijatelja i nekadašnjih stalnih gostiju sprema se da pokrene inicijativu da ovaj legendarni kafedžija dobije spomen- bistu u Novom Sadu. Batina ćerka Ivana Stanisavljev kaže za Informer da porodica nema ništa protiv, ali da svake godine neguju uspomenu na njega na svoj način.

Informer

- Navršava se sedam godina kako moj taja lumpuje u svojoj nebeskoj kafani. Pridružila mu se i sestra Goca, lafica i boem. Sada su svi na okupu, cela porodica. I nebo plače. Svira im njihov Ilija. Bata stavlja stotke u violine i tambure. Muči svirce da mu pevaju Dano, Dano, Da- no Dano Daano, pa tako besomučno, do iznemoglosti, pile moje malo.Ima dobro društvance i za preferans, tamo su mu Mihiz, Brana, Pače, društvo mrtvih pesnika sa Katarine. Naravno, kumovi i prijatelji ga prate u toj nebeskoj avanturi, Zec dobacuje svoje fazone, zasmejava Zelenog, Dedu, Baceta, Stoju, Spikija i ekipu.

Mika je uvek za akciju, tu je i Mića, povučena zagula, kako ga je Bata zvao, ali i voleo. To je bilo od milošte. Za šankom je i Zorić, njegov drug i arhitekta koji nije uspeo ni jedan tatin projekat da uradi po svom. Batine ideje su bile na prvom mestu, takoreći bio je nepresušan izvor. Mogla bih još
da nabrajem njegove prijatelje i goste, ali ću se zadržati na ovoj esenciji divnih ljudi. Na kraju neću reći "laka im zemlja", već široko im nebo, anđeli moji – dirljivo se prisetila svoga oca Ivana Stanisavljev, koja nastavlja njegov posao.

Zbog Tita izbačen iz sopstvene kafane

Bata Pežo je sebe predstavljao da je po profesiji kafedžija ili birtaš, ali da ne zna ni jaje da isprži. Doživeo je sve i svašta sa svojim gostima, pa i to da zbog jednog od njih, poznatog i kao "najvoljeniji sin naših naroda i narodnosti” bude izbačen iz sopstvene kafane. Potpisniku ovih redova ispričao kako je to bilo:

Informer

- Posle boravka u Karađorđevu, Tito je odlučio da svrati u moju kafanu u Čelarevu i proba neki od specijaliteta. Usred jula naručio je kolenice. Naravno, morali smo da se snađemo kako znamo i umemo i nabavimo traženu hranu. I tada sam bio poznat po tome što sam, narodski rečeno, umeo da ” lanem” i ono što ne treba. Za svaki slučaj, u vreme dok je Tito boravio u kafani, mene su ”
dva druga” odveli u drugu kafanu. Tamo sam ostao sve dok se maršal nije dobro
nahranio.

Priča o njegovom nadimku po kome je postao poznat , kako nam je kazao, vrlo je jednostavna. Posle boravka od nekoliko godina u Londonu, početkom šezdesetih godina prošlog veka, vratio se u Novi Sad i prvi u to vreme vozio automobil te francuske marke.

- Normalno da su me prozvali Bata Pežo. Pa, nisu valjda trebali da me zovu Bata auto – pričao je u svom stilu.

Prijatelj s mnogim piscima, dolazili Andrić, Ćopić, Trifunović, Crnjanski 

Bio je prijatelj sa mnogim ljudima od pera, a u njegovu kafanu su zalazili i Ivo Andrić, Branko Ćopić, Duško Trifunović i mnogi drugi, ali i Miloš Crnjanski po povratku iz Londona.

Informer

Bata je kao mladić u Londonu upoznao velikog pisca. Sa tadašnjim ambasadorom Srđanom Pricom više od godinu dana gotovo svakodnevno su ga ubeđivali da se vrati u Jugoslaviju, ali se Crnjanski bojao komunista.

Družio se Bata Pežo i sa piscima iz tzv. beogradskog disidentskog kruga, a o tome kakvi su i da li su uopšte bili disidenti kazao nam je sledeće:

- Ma, to nisu bili nikakvi disidenti. Da je Tito hteo da ih hapsi, sve bi ih pohapsio.Dešavalo se da u mojoj kafani bude, na primer, osam književnika iz tog kruga i isto toliko udbaša. Jedni su bili za šankom, drugi za stolom. Svi su bili priča za sebe. Ali, mislim da mi niko od njih tada nije ličio na pravog književnika, osim Ive Andrića.

Džombu smo OBOŽAVALI u Porodičnom blagu! Danas ima 72 godine i OVAKO IZGLEDA! Niste znali ČIME SE ZAPRAVO BAVIO!

Sa pokojnimm Borislavom Mihajlovićem – Mihizom provodio je, kaže, mnoga leta u Rovinju. Mihiz je početkom devedesetih, kada je počeo krvavi raspad SFRJ, jednostavno odlučio da prestane da uzima hranu i lekove, odvojio se od spoljnjeg sveta, a nije primao ni svoje najbliže prijatelje, poput Dobrice Ćosića ili Matije Bećkovića.

- Kada sam ga posetio, četiri dana pre njegove smrti, ustao je iz kreveta i skuvao mi supu – ispričao nam je Bata .

U svim njegovim kafanama bile su brojne fotografije sa likovima iz javnog života koji su u njima boravili. Među njima je dominirala fotka Miroslava – Mike Antića, kako spava sa glavom položenom pored pisaće mašine.

- Kakva je to bitanga bila... - prisećao se svog više nego velikog prijatelja, a naizgled gruba reč „ bitanga“odiše takvom toplinom, koja se ne bi mogla, čini se, iskazati drugim rečima ili rečenicama.

Informer

Sa Mikom Antićem pokrao samog sebe

Bata Pežo nam je prepričao i jednu od brojnih dogodovština u kojoj su glavni akteri bili on i autor „ Plavog čuperka“, kada je praktično pokrao samog sebe:

- Posle jedne dobre pijanke, odlučismo ja i moj dobri Mika da ukrademo stolice iz neke kafanske bašte, pa da ih odnesemo u moju kafanu. Međutim, u toku dana je moj pokojni baba izradio neke drvene stolice i izneo ih u našu baštu. Ne znajući za to, a od silnih pića ne znajući ni gde se nalazimo, Mika i ja ukradosmo upravo te stolice iz moje vlastite bašte.

Nizao je Bata priče iz kafanskog života za koje je mali prostor ne samo običnog novinskog teksta, već i jednog obimnijeg toma knjige. Kroz njegove kafane prošli su i mnogi političari iz svih režima, od FNRJ do Srbije.

Informer

Bata je govorio da su za njega u kafani svi ljudi bili isti, pa i četnici i komunisti. Družio se i sa nekadašnjim moćnim ljudima Vojvodine, poput Marka Peričina Kamenjara ili prvog policajca Petra Palkovljevića Pinkija. Na pitanje da li je imao nekih privilegija zbog ovakvog drugovanja, odgovorio je kroz smeh potvrdno:

- Kada bih vozio pijan, policija me nije kažnjavala. Pravo ime Bate Pežoa bilo je Đorđe Stanisavljev. Ostaće upamćen kao najpoznatiji Čuružanin, uz Lazara Pačua, ministra finansija koji nije odobrio
kredit ni kralju Petru I Karađorđeviću za udaju kćerke. Pokojni Bata je, ipak, odobravao kredite i davao piće i iće na crtu svojim gostima:

- Kafanu ne čine zidovi, nego ljudi koji tu dolaze.