(VIDEO) VODENICA DEDA VLASTE ČINI ČUDA: Vodenični točak je nasledio od čukundede, od njegovog svežeg brašna MNOGA DECA PROGOVORE?!

Pored svih poslova koje za sobom povlači život na selu, Vlasta (70) kaže da je ipak njegov život stara vodenica, koju je nasledio od svog čukundede stara preko stotinu godina, koje se već punih šest decenije ne odriče.

Informer

Svakodnevno, svoje vreme pogotovu u zimskim mesecima od novembra do kraja marta, kako kaže u sezoni, provodi uz vodenički točak, koji brašno i pšenicu melje za žitelje ne samo Braničevskog
okruga već i nadalje.

- Vodenicu koju sam nasledio od čukundede pre sedam osam godina sam obnovio i s obzirom na to da je jedina u ovim krajevima, svakodnevno vreme provodim ovde. To je moja najveća ljubav, zapravo vodenica je moj život. Uz zvuke vodeničkog točka pronalazim svoj mir.

Mogu reći ponovo je zaživelo da se ljudi sve više okreću starim i pravim vrednostima, zdravoj ishrani. Svakog dana po neko dođe po sveže kukuruzno i pšenično brašno samleveno ispod vodeničkog točka.

Informer

Brašno se melje i leti, ali zimi mnogo više. Usluge su 10 dinara za kilogram, tako da je kako kažu oni koji redovno dolaze vrlo isplativo, jer zimi treba jesti zdarav kačamak, proju, a ništa lepše nema od vruće domaće pogače iz šporeta na drva, kaže Vlasta.

Kako ovaj vredni čovek kome po svojoj vitalnosti niko ovoliko godina ne bi dao ističe, kvalitet brašna je odličan i zato svi dolaze u Đurakovo. Pored velike ljubavi prema ovom poslu moraš da imaš i znanje da bi se dobro upoznale i sve njegove tajne. Vodenički točak kako kaže čika Vlasta, nije običan već se izliva od devet vrsta kamena, i posebnom tehnikom udaranja metalnim čekićem , zašta moraš imati i dobro uvo, postiže se finoća samlevenog brašna.

Informer

- Pored svega vodenice uvek kriju i svoje tajne i legende u neke sam se i lično uverio. Mnogo ljudi koji imaju probleme u porodici da im deca slabije govore i ne mogu da progovore kad je vreme, često dolaze da im pomognem. Svima sam do sada izašao u susret. Dosta je slučajeva u samom selu da su deca posle stajanja u vodeničnom košu iz koga pada sveže brašno, koje im se da, da malo okuse, nakon tri puta dolaska ubrzo i progovorila.

Mnogo je njih koji su danas odrasli ljudi i imaju svoje porodice, ali koji se rado sećaju i pričaju uz svedočenje svojih roditelja, da su progovorili zahvaljujući mojoj vodenici, napominje čuveni Djurakovački vodeničar Vlasta, koji pored ovog posla važi za vrsnog majstora, zidara u ovom kraju.

Informer

Njegova deca nemaju nameru da nastave da se bave ovim poslom, već su svoje živote nastavili u inostranstvu, jedini koji svakodnevno dolazi sa dedom u vodenicu i kaže da je obožava i da mu je tamo sve zanimljivo je desetogodišnji unuk Željko u koga se deda Vlasta jedino uzda da će ga naslediti.

U etno zbirci supruge Dragice, razboj zauzima centralno mesto 

Supruga Dragica (66)inače domaćica potiče iz Homolja iz sela Boljetin kod Donjeg Milanovca. Vrsna je domaćica koja je i običaje ali i specijalitete vlaške kuhinje prenela u ove krajeve pa tako bez njene bogate trpeze i ukusne hrane ne može da prođe nijedna kulturna  manifestacija Opštine Veliko Gradište.

Informer

Ova žena ima i poseban hobi. Etno zbirku koja zasigurno danas nigde ne može da se vidi. Tu su stari
delovi nameštaja, radio aparati, satovi , posude i alatke koje su nekada njeni preci koristili u domaćinstvu i u radu od kojih su poneki stari čak i preko jednog veka. Centralno mesto zauzima stari razboj na kome Dragica i dan danas vrlo često kada joj vreme i zdravlje dozvole sedne i tka svoje unikatne ćilime.

- Nekada su deca mnogo više radila i interesovala se za stare zanate. Sestra i ja smo uvek koristile priliku da čim baba ustane mi zauzmemo njeno mesto i razboj. Tkale smo ponjave , krpare i ta ljubav mi je ostala i dan danas, ističe Dragica koja poseduje i svojevrsnu kolekciju uredno sortiranih i uramljenih starih novčanica. Sve ovo vrlo rado pokazuje kako učenicima seoske škole , ali i svima koji su na bilo koji način saznali za ovu vrlo zamiljivu i vrednu porodicu.