Eksplozija prodaje vozila u Srbiji: Hibridi hit, a evo gde je vrtoglavi skok

U Srbiji je u prva tri meseca ove godine zabeležen snažan rast na tržištu novih automobila i lakih komercijalnih vozila, saopštila je Srpska asocijacija uvoznika vozila i delova.

Kako su dodali, podaci potvrđuju da prodaja novih automobila nastavlja da ide uzlaznom linijom.

- U prvom kvartalu u Srbiji prvi put je registrovano ukupno zajedno 8.120 novih putničkih automobila i lakih komercijalnih vozila što je za 1.145 više nego 2025. kada je prvi put registrovano 6.975 vozila te dve kategorije (M1 - novih putničkih automobila i N1 - LKV), a što predstavlja rast od 16,42 odsto - navodi Asocijacija, prenosi Tanjug.

Dodaju da posebno raduje i činjenica da je rast tržišta zabeležen ne samo kod putničkih već i kod lakih komercijalnih vozila.

- Prvi put je registrovano 7.000 novih putničkih automobila što je u poređenju sa istim periodom 2025. više za 948 vozila, što je rast od 15,66 odsto. Kada su u pitanju laka komercijalna vozila tu je rast tržišta u ovom periodu respektabilnih 21,34 procenta. U 2025. u periodu januar-mart prvi put je registrovano 923, a u 2026. - 1.120 što je za 197 vozila više - navodi Asocijacija.

Foto: Shutterstock

"Škoda" na prvom mestu

Kada je reč o brendovima prva je "škoda" sa 1.783 prvih registaracija, slede "tojota" sa 938, "hjundai" sa 510, "folksvagen" sa 418 i "BMW" sa 393 jedinice.

Dodaju da kada se posmatraju samo putnički automobili - i dalje je na prvom mestu "škoda" sa 1.629 jedinica, a da slede "tojota" sa 831, "hjundai" sa 496, "BMW" sa 393, "KIA" sa 327, "dačija" sa 300, navodi Asocijacija.

Najviše prvi put registrovanih lakih komercijalnih vozila beleži "škoda" -154, pa "fijat" - 152, "folksvagen" 145, "pežo" 109, "tojota" 107, "reno" 81.

Kod novih putničkih vozila, navode, ona sa hibridnim pogonom preuzela su primat od benzinskih.

- U prvom kvartalu vozila sa benzinskim motorom imaju udeo od 42,03 odsto, a hibridi (sve vrste) 43,20 odsto. U odnosu na isti period prošle godine benzinskih modeli porasli su za 8,80 odsto, a hibridni, ukupno za 34,35 odsto - saopštili su iz Asocijacije i dodali da i u Srbiji baš kao i u EU dizelaši polako nestaju.

Foto: Shutterstock

Prvi put je registrovano 810 dizel vozila, što je 11,57 odsto tržišta i pad u odnosu na 2025. od 10,10 odsto. Vozila sa SUS motorima koja uz benzin koriste i gas beleže 87 prvi put registrovanih jedinica (1,23 odsto) i pad u odnosu na isti period lane od čak 44,52 odsto.

Čisto električnih, novih putničkih automobila registrovano je 138 što iznosi 1,97 odsto tržišta. Rast od 220,93 odsto u odnosu na prvi kvartal 2025. godine.

Kod novih lakih komercijalnih vozila najzastupljeniji je dizel pogon sa 804 prvi put registrovanih vozila što iznosi 71,79 tržišnog udela i rast od 23,69 odsto u odnosu na 2025.

Iz Asocijacije dodaju da slede benzinci sa 145 jedinica (12,95 odsto) i rastom od 8,21 procenat u odnosu na prvi kvartal lane. LKV sa pogonom benzin-gas drže 4,38 odsto tržišta sa prvi put registrovanih 49 vozila u prva tri meseca ove godine i beleže pad od 57,39 odsto u odnosu na prošlogodišnji prvi kvartal kada je prodato 115 vozila.

Foto: Shutterstock

Hibridi su zastupljeni sa 4,02 odsto tržišta u ovom periodu i registrovanih 45 jedinica. U 2025. je registrovano u prva tri meseca 17 LK vozila sa ovim pogonom.

Kod motocikala od ukupnog broja prodatih 1.545, svi su na benzin sem dva koja imaju električni pogon.

Kada je u pitanju pregled prvi put registrovanih novih vozila (M1 I N1) prema klasi - dominiraju SUV modeli (sa svim podkategorijama), koji čine čak 51,4 odsto ukupnog tržišta.

Gradski automobili, - "A" klasa čini 4,23 odsto tržišta, "B" 7,03 odsto, dok tzv. kompaktna ili "C" klasa čini 16,15 odsto tržišta. Modeli srednje ili "D" klase čine 3,9 odsto tržišta, a "egzekjutiv" klasa oko 2 odsto. tzv. "sport" klasa čini 1,5 a LKV klasa 13,8 odsto.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.