Herpes može da dođe do mozga vrlo lako! Šok otkriće: Ima veze sa demencijom

Herpes simpleks virus (HSV) bi mogao da uđe i u mozak češće nego što znamo. Nova studija na miševima je otkrila da kada infekcija HSV tipa 1 uđe u telo kroz nos, to može dovesti do brzog oštećenja nerava i visokog nivoa upale u mozgu sisara.

Posledice ove infekcije mogu biti mnogo gore od oralnih ili genitalnih rana. Nekoliko meseci nakon izlaganja virusu, istraživači su izmerili povećanu anksioznost, motorno oštećenje i kognitivne probleme kod miševa.

- Definitivno postoji oštećenje nerava ako idete intranazalnim putem, a efekti su dugoročni, što je alarmantno - kaže  Dipak Šukla, oftalmolog sa Univerziteta Ilinois u Čikagu (UIC).

Nejasno je da li se iste posledice javljaju i kod ljudi, koji su više navikli na herpes infekcije i imaju razvijenu prirodnu odbranu. 

U retkim kliničkim slučajevima, poznato je da virus herpesa inficira ljudsko oko, nos i mozak, potencijalno izazivajući teške i trajne neurološke posledice.

Foto: Shutterstock

 

Virus putem suza može doći preko nosa i mozga 

Istraživači sa UIC-a smatraju da bi nazalni put mogao biti zanemaren način na koji virus ulazi u naš centralni nervni sistem, zaobilazeći krvno-moždanu barijeru koja obično sprečava viruse.

- Ako zaražena osoba izbacuje virus putem suza, on bi mogao da stigne do nosne šupljine, gde bi mogao da ide direktno do mozga. Mislim da je nedovoljno dijagnostikovan i nedovoljno proučavan, ali neurološke posledice, verujemo, su mnogo teže nego što biste inače videli kod plikova groznice ili infekcije oka - kaže Šukla.

Protein koji doprinosi upalnom odgovoru

Kod pacijenata sa infekcijom HSV-1 u očima, naučnici su primetili povišene nivoe enzima zvanog heparanaza (HPSE). HPSE se pokreće prisustvom HSV-1, a čini se da ovaj protein doprinosi inflamatornom odgovoru.

Kada je mozak miša inficiran HSV-1 preko nosa, istraživači sa Univerziteta Ilinois u Čikagu otkrili su da HPSE ima sličnu, inflamatornu ulogu u mozgu.

U poređenju sa običnim miševima, oni kojima je izbrisan gen koji stvara HPSE pokazali su manje neuroinflamacije i bolje kognitivne rezultate nakon infekcije nosa virusom herpesa.

U međuvremenu, miševi sa prirodnom sposobnošću stvaranja HPSE-a pokazali su brzu progresiju bolesti, sa lošijom memorijom, većom anksioznošću i nižom motoričkom koordinacijom u celini.

- Ovi nalazi ukazuju na to da bi ciljanje na HPSE moglo biti obećavajuća terapijska strategija za smanjenje neuroinflamacije izazvane HSV-1 i očuvanje kognitivne i motoričke funkcije - pišu autori.

Fizička trauma može ponovo pokrenuti herpes infekcije u nervnom sistemu

Dok su teške infekcije HSV-1 u ljudskom centralnom nervnom sistemu retke, sposobnost herpesa da se infiltrira u mozak i opstane u centralnom nervnom sistemu godinama za redom možda neće biti tako retke. 

Istraživači su 2008. otkrili DNK HSV-1 u 90 odsto svih proteinskih plakova koje su pregledali u postmortalnom mozgu pacijenata sa Alchajmerovom bolešću.

Foto: Shutterstock

Nedavno je dugoročna studija je pokazala da se oni koji su bili izloženi virusu herpes simpleksa tipa 1 suočavaju sa dvostrukim rizikom od razvoja demencije.

 

Ne postoji lek za virus herpes simpleksa i on se može ponovo aktivirati tokom života. Otkrivanje zašto i kako se to dešava moglo bi pomoći u ograničavanju njegovih potencijalno dugoročnih degenerativnih efekata.

Na primer, na modelima ljudskog mini mozga nedavno je otkriveno da fizička trauma može ponovo probuditi uspavane herpes infekcije u nervnom sistemu, što može dovesti do upale i nakupljanja proteina i zapleta povezanih sa degenerativnim bolestima, poput Alchajmerove bolesti.

Nedavni nalazi o proinflamatornim markerima kao što je HPSE sugerišu da jedna od najčešćih virusnih infekcija u svetu – koja utiče na čak dve trećine globalne populacije – može biti zanemaren izvor kognitivnog pada.

- Ovi uvidi otvaraju vrata potencijalnim terapijskim pristupima za ublažavanje efekata neuroinflamacije i sprečavanje dugotrajnih povreda mozga uzrokovanih virusnim infekcijama - kaže Hemant Borase, biohemičar UIC-a i prvi autor studije.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.