Herpes može da dođe do mozga vrlo lako! Šok otkriće: Ima veze sa demencijom

Herpes simpleks virus (HSV) bi mogao da uđe i u mozak češće nego što znamo. Nova studija na miševima je otkrila da kada infekcija HSV tipa 1 uđe u telo kroz nos, to može dovesti do brzog oštećenja nerava i visokog nivoa upale u mozgu sisara.

Posledice ove infekcije mogu biti mnogo gore od oralnih ili genitalnih rana. Nekoliko meseci nakon izlaganja virusu, istraživači su izmerili povećanu anksioznost, motorno oštećenje i kognitivne probleme kod miševa.

- Definitivno postoji oštećenje nerava ako idete intranazalnim putem, a efekti su dugoročni, što je alarmantno - kaže  Dipak Šukla, oftalmolog sa Univerziteta Ilinois u Čikagu (UIC).

Nejasno je da li se iste posledice javljaju i kod ljudi, koji su više navikli na herpes infekcije i imaju razvijenu prirodnu odbranu. 

U retkim kliničkim slučajevima, poznato je da virus herpesa inficira ljudsko oko, nos i mozak, potencijalno izazivajući teške i trajne neurološke posledice.

Foto: Shutterstock

 

Virus putem suza može doći preko nosa i mozga 

Istraživači sa UIC-a smatraju da bi nazalni put mogao biti zanemaren način na koji virus ulazi u naš centralni nervni sistem, zaobilazeći krvno-moždanu barijeru koja obično sprečava viruse.

- Ako zaražena osoba izbacuje virus putem suza, on bi mogao da stigne do nosne šupljine, gde bi mogao da ide direktno do mozga. Mislim da je nedovoljno dijagnostikovan i nedovoljno proučavan, ali neurološke posledice, verujemo, su mnogo teže nego što biste inače videli kod plikova groznice ili infekcije oka - kaže Šukla.

Protein koji doprinosi upalnom odgovoru

Kod pacijenata sa infekcijom HSV-1 u očima, naučnici su primetili povišene nivoe enzima zvanog heparanaza (HPSE). HPSE se pokreće prisustvom HSV-1, a čini se da ovaj protein doprinosi inflamatornom odgovoru.

Kada je mozak miša inficiran HSV-1 preko nosa, istraživači sa Univerziteta Ilinois u Čikagu otkrili su da HPSE ima sličnu, inflamatornu ulogu u mozgu.

U poređenju sa običnim miševima, oni kojima je izbrisan gen koji stvara HPSE pokazali su manje neuroinflamacije i bolje kognitivne rezultate nakon infekcije nosa virusom herpesa.

U međuvremenu, miševi sa prirodnom sposobnošću stvaranja HPSE-a pokazali su brzu progresiju bolesti, sa lošijom memorijom, većom anksioznošću i nižom motoričkom koordinacijom u celini.

- Ovi nalazi ukazuju na to da bi ciljanje na HPSE moglo biti obećavajuća terapijska strategija za smanjenje neuroinflamacije izazvane HSV-1 i očuvanje kognitivne i motoričke funkcije - pišu autori.

Fizička trauma može ponovo pokrenuti herpes infekcije u nervnom sistemu

Dok su teške infekcije HSV-1 u ljudskom centralnom nervnom sistemu retke, sposobnost herpesa da se infiltrira u mozak i opstane u centralnom nervnom sistemu godinama za redom možda neće biti tako retke. 

Istraživači su 2008. otkrili DNK HSV-1 u 90 odsto svih proteinskih plakova koje su pregledali u postmortalnom mozgu pacijenata sa Alchajmerovom bolešću.

Foto: Shutterstock

Nedavno je dugoročna studija je pokazala da se oni koji su bili izloženi virusu herpes simpleksa tipa 1 suočavaju sa dvostrukim rizikom od razvoja demencije.

 

Ne postoji lek za virus herpes simpleksa i on se može ponovo aktivirati tokom života. Otkrivanje zašto i kako se to dešava moglo bi pomoći u ograničavanju njegovih potencijalno dugoročnih degenerativnih efekata.

Na primer, na modelima ljudskog mini mozga nedavno je otkriveno da fizička trauma može ponovo probuditi uspavane herpes infekcije u nervnom sistemu, što može dovesti do upale i nakupljanja proteina i zapleta povezanih sa degenerativnim bolestima, poput Alchajmerove bolesti.

Nedavni nalazi o proinflamatornim markerima kao što je HPSE sugerišu da jedna od najčešćih virusnih infekcija u svetu – koja utiče na čak dve trećine globalne populacije – može biti zanemaren izvor kognitivnog pada.

- Ovi uvidi otvaraju vrata potencijalnim terapijskim pristupima za ublažavanje efekata neuroinflamacije i sprečavanje dugotrajnih povreda mozga uzrokovanih virusnim infekcijama - kaže Hemant Borase, biohemičar UIC-a i prvi autor studije.