Sve što se znalo o svemiru pada u vodu? Naučnici uočili kiseonik (VIDEO)

U najdaljoj poznatoj galaksiji JADES-GS-z14-0 dve različite grupe astronoma uočile su prisustvo kiseonika i to opisali u dve različite studije, a omogućeno je od strane ALMA interferometar.

Prema rečima Južne evropske opservatorije, ova revolucionarna saznanja nateraće astronome da iznova razmišljaju o tome kojom brzinom su se galaksije formirale u ranom svemiru.

Inače, galaksija JADES-GS-z14-0 na kojoj je primećeno prisustvo kiseonika, otkrivena je prošle godine. Bilo je potrebno 13,4 milijardi godina da svetlost te galaksije stigne do nas, i to znači da je naučnici vide kakva je bila kada je svemir bio star manje od 300 miliona godina.

Kiseonik je tamo detektovan pomoću teleskopskog snopa ALMA u pustinji Atakama u Čileu.

Prema mišljenju naučnika, pomenuta galaksija je mnogo hemijski zrelija nego što se smatralo ranije.

- Ovo je kao da smo otkrili adolescenta na mestu gde smo očekivali bebu. Rezultat pokazuje da je galaksija formirana vrlo brzo i da je brzo sazrela, što dodaje dokaze teoriji da se formiranje galaksija desilo mnogo brže nego što smo mislili - rekao je Sander Shauvs, doktorand opservatorije Lejden u Holandiji i prvi autor studije prihvaćene za objavljivanje u The Astrophysical Journal.

 

 

Galaksije se rađaju od skupa mladih zvezda, sastavljenih uglavnom od lakih elemenata poput vodonika i helijuma, ali, kada zvezde evoluiraju, stvaraju teže elemente poput kiseonika, koji se potom šire po galaksiji nakon smrti zvezda.

Naučnici su smatrali da je svemir pre 300 miliona godina bio premlad kako bi se sastojao od galaksija sa težim elementima, ali, ove dve studije su to porekle!

Galaksija JADES-GS-z14-0 imala je 10 puta više elemenata nego što se očekivalo.

Kada je reč o prvoj studiji, nju su obavili holandski istraživači, dok su na drugoj radili italijanski naučnici