Na ovaj interpunkcijski znak mnogi su zaboravili: Sve manje je u upotrebi, a pre se koristio skoro na svakoj stranici

Interpunkcijski znak tačka sa zapetom 2000. godine pojavljivao se jednom na svakih 205 reči, sada se pojavljuje jednom u 390 reči, pokazalo je najnovije britansko istraživanje.

- Ne koristite tačku sa zapetom. Sve što ona pokazuje jeste da ste išli na fakultet - pisao je svojevremeno Kurt Vonegat, američki pisac koji je u proseku koristio manje od 30 ovih interpunkcijskih znakova po romanu.

Britanska studija pokazala je da je ovaj savet prihvaćen – za dve decenije korišćenje tačke sa zapetom prepolovljeno je u engleskim knjigama. Dok se ovaj znak 2000. pojavljivao jednom na svakih 205 reči, sada se pojavljuje jednom u 390 reči, piše Gardijan.

Dodatno istraživanje Lise Meklendon pokazalo je da 67 odsto britanskih đaka skoro nikad ne koristi tačku sa zapetom dok je koristi svega 11 odsto ispitanika.

 

Lingvisti koji rade na softveru za učenje jezika Babbel, a koji su naručili originalno istraživanje, bili su toliko iznenađeni rezultatima o učestalosti ovog znaka u knjigama da su od Meklendonove tražili da Londonskoj đačkoj mreži da da reše test od 10 pitanja o tački sa zapetom. Ona je otkrila da više od pola ispitanika nije znalo kako se upotrebljava.

Foto: Shutterstock

Ovaj interpunkcijski znak prvi put se pojavio u knjizi koju je odštampao italijanski štampar Aldus Manucio krajem 15. veka. Dok su ga se neki pisci poput Kurta Vonegata, Lin Tras, R. L. Stajna ili Kormaka Makartija grozili upotrebe tačke sa zapetom, pisci poput Čarlsa Dikensa, Marka Tvena, Džejn Ostin ili Salmana Rušdija su ih obožavali.

Tačka sa zapetom, navodi se u Pravopisu srpskog jezika, „predstavlja radzvojni znak izrazitiji od zapete, a slabiji od tačke. Tačka sa zapetom se piše između dveju gramatički nezavisnih rečenica između kojih bi mogla stajati i tačka, ali se ipak shvataju kao smisaona i sadržajna celija, jer su jedna s drugom tešnje povezane nego što su povezane sa susednim rečenicama“.