Pronađen živi organizam u svemiru? Objavljene šokantne fotografije (FOTO/VIDEO)

Rover Curiosity je napravio fotografiju na površini Marsa, na kojoj se vidi pečurka, što je izazvalo brojne reakcije javnosti i nagađanja: Da li je pronađen život na Crvenoj planeti?

Fotografija koja je izazvala pažnju javnosti zabeležena je u septembru 2013. godine, a nedavno ju je u arhivi pronašao naučnik Skot Voring i objasnio da objekat uslikan na Marsu ima zakrivljen donji deo stabljike, isto kao i pečurke.

Inače, NASA je rover Curiosity na Mars lansirala 2011. godine, kako bi ustanovili da li uslovi za život postoje van Zemlje.

- Nisam siguran kako i zašto je NASA mogla da previdi tako nešto, kada za cilj imaju da pronađu život na drugim planetama? - rekao je Voring.

Curiosity je 2011. na Mars poslat dobro opremljen, sa brojnim kamerama, bušilicom za prikupljanje uzoraka i alatima za hemijsku analizu, ali nakon višedecenijskih analiza živi organizmi nisu zabeleženi.

Kako Daily Mail piše, naučnik Skot Voring smatra da objekat uočen na fotografiji zaista jeste "pečurka koja je izrasla na Marsu".

- NASA je trebalo da je bocne, pomeri, raseče alatima na roveru, ili bar da upotrebi onaj višemilionski laser kojim spaljuju stene i prašinu - rekao je.

Naučnici su i nakon Voringovih reči skeptični. Dr Garet Dorijan, fizičar sa Univerziteta u Birmingemu misli da se radi o "ravnoj, otprilike diskoidnoj steni koja leži na manjem kamenu ispod", a ne o pečurki.

 

- Pretpostavljam da prvobitno nisu bili u tom položaju, već se, poput kamenja u pustinji, jedan nalazio ispod površine, a drugi iznad. Vremenom je vetar odneo pesak i prašinu, a gornji kamen se polako smestio na donji - smatra dr Dorijan, pa dodaje da vetar na Zemlji često formira slične neobične strukture.

Dakle, pečurka uslikana na Marsu može biti i geološka formacija. Kako objašnjava dr Dorijan, ukoliko život na toj planeti postoji, šanse da se organizam pronađe na površini su jako male, upravo zbog pritiska, koji je sličan onome koji se nalazi na 30 kilometara iznad Zemljine površine.

To znači da je atmosfera izuzetno retka i dozvoljava stalno izlaganje ultraljubičastim i kosmičkim zracima, a poznato je da oni oštećuju složene molekule poput DNK i brzo "sterilizuju" površinu.

Osim ovoga, javlja se još jedan problem - temperaturne oscilacije su ekstremne, od 20 stepeni Celzijusovih, pa do -100 tokom noći, što je znatno ispod tačke smrzavanja vode i mnogo hladnije nego bilo gde na Zemlji.

- Nijedan poznat oblik života ne može istovremeno da preživi ovako ekstremne temperature, nivoe zračenja i nizak atmosferski pritisak - uključujući pečurke - zaključuje dr Dorijan.