Zbog ove rupe dolazi do opasnog zagađenja: Stručnjaci upozoravaju na ekološku katastrofu

U ruralnom Kvinslendu, napuštena bušotina za vađenje uglja ispušta istu količinu gasova sa efektom staklene bašte kao 10.000 automobila.

Ovakve rupe predstavljaju potencijalno neprepoznati izvor metana u atmosferi, otkrili su naučnici Centra za istraživanje gasa i energetsku tranziciju, a saopštio je Univerzitet u Kvinslendu. Vanredni profesor Fil Hejs i dr Sebastijan Horning beležili su emisije više od nedelju dana na jednoj farmi u Kvinslendu.

- Ovo je bilo prvo dugoročno merenje emisija metana iz napuštene bušotine za vađenje uglja. Ova bušotina je jedna od 130.000, kako se procenjuje, u Kvinslendu, kod kojih kvalitet zaptivanja od strane istraživača uglja nije poznat - rekao je dr Hejs.

On je dodao da, iako izgleda kao deo gole zemlje na pašnjaku, bušotina se kvalifikuje kao super-izvor metana.

- Izmerili smo da godišnje ispušta 235 tona ovog gasa sa efektom staklene bašte u atmosferu. Što se tiče uticaja na klimu, to je jednako emisiji 10.000 novih automobila koji godišnje prelaze 12.000 kilometara - rekao je dr Hejs

Foto: Shutterstock

Dr Horning je dodao da postoje hiljade napuštenih bušotina za ugalj i da nije poznato koliko su dobro i da li su uopšte zaptivene, niti koliko metana mogu ispuštati.

- Iako većina ovih bušotina verovatno neće biti veliki emiteri, naša merenja pokazuju da one mogu predstavljati značajan izvor emisija gasova sa efektom staklene bašte koji se trenutno ne prijavljuju - rekao je on.

Istraživači su merili emisije koristeći prenosivi kvantni gasni LiDAR sistem, koji tačnije beleži emisije koje se vremenom menjaju od trenutno uobičajenih metoda merenja, kao što su ručni senzori.

Merenje emisija tokom nedelju dana omogućilo im je da vide kako emisije variraju sa temperaturom i vremenskim uslovima, a zatim se taj rezultat mogao ekstrapolirati u nedeljni prosek.

Foto: Shuterstock

Kako kaže Dr Hej dalja istraživanja će verovatno otkriti nove mogućnosti za smanjenje doprinosa Kvinslenda gasovima sa efektom staklene bašte tako što će se zaptivati stare bušotine sa najvećim emisijama.

- Naše istraživanje je otkrilo problem, ali i priliku. Zatvaranje bušotina koje najviše emituju predstavlja jednostavan i isplativ način za brzo smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte - rekao je dr Hejs, a prenosi Science of Total Enviroment.