Ovo u Srbiji još nije viđeno: Divlje životinje na pragu domova - Preti nam nova pandemija?

Iako je poznato da su divlje životinje još od davnina bile povezane sa divljim područjima, sada to više nije slučaj, već od početka 2025. godine mogli smo da vidimo kojote, lisice ili čak divlje svinje kako se približavaju ljudskim naseljima.

Klimatske promene i širenje ljudskih naselja dovode do toga da fauna traži nove teritorije. Stručnjaci upozoravaju da će se ovaj trend povećati u narednim decenijama i da će ljudi morati da se naviknu na deljenje životne sredine sa divljim vrstama.

Izveštaj objavljen u časopisu "Science Advances" pokazuje da će se ljudi do 2070. godine sve više seliti u divlja staništa na više od polovine Zemljine površine, ugrožavajući biodiverzitet i povećavajući šanse za buduće pandemije.

Istraživači su analizirali dva složena skupa podataka: predviđanja kretanja ljudske populacije na osnovu demografskog rasta, ekonomskog razvoja i klimatskih promena, i distribuciju preko 22.000 vrsta kičmenjaka.

Rezultat pokazuje budućnost u kojoj će direktan kontakt između ljudi i životinja postati neizbežan.

Foto: Shuterstock

Rizik od prenošenja bolesti?

Preklapanje teritorija moglo bi da znači katastrofu, kažu istraživači koje citira Gardijan . Sve veće direktne interakcije povećavaju rizik od prenošenja bolesti, gubitka biodiverziteta i otvorenih sukoba između ljudi i životinja.

Međutim, istovremeno, stručnjaci veruju da se, uz pažljivo planiranje i dobro osmišljene politike zaštite, ove interakcije mogu pretvoriti u mogućnosti za koegzistenciju.

Prema podacima, ljudi su transformisali ili okupirali između 70 odsto i 75 odsto Zemljine površine. Studija objavljena u časopisu Science Advances pokazuje da će se do 2070. godine preklapanje između ljudi i divljih životinja povećati na 57 odsto kopnene površine.

Foto: Shutterstock

Područja poput šume, savane i ostalih koja danas deluju "netaknuto" biće sve više naseljena ili eksploatisana od strane ljudi, intenzivirajući interakcije sa faunom.

- Ljudi imaju negativan uticaj na vrste, nešto što vidimo već godinama. To je jedan od glavnih uzroka trenutne krize biodiverziteta - kaže Nil Karter, vodeći istraživač studije i profesor na Univerzitetu u Mičigenu.

Rizik od zoonotskih bolesti i budućih pandemija

Alarmantan aspekt preklapanja između ljudi i životinja je prenošenje zoonotskih bolesti (koje se prenose sa životinja na ljude). Približno 75 odsto novih zaraznih bolesti ima takvo poreklo. Pandemije poput Kovida-19, ali i bolesti poput ptičjeg i svinjskog gripa, usko su povezane sa kontaktom između ljudi i divljih životinja.

- Nije sama divlja priroda ta koja predstavlja rizik, već naše ponašanje i specifičan kontakt sa njom - upozorava Kim Grucmaher, veterinarka i naučnica za zaštitu divljih životinja .

Drugim rečima, način na koji ljudi eksploatišu, konzumiraju ili dolaze u kontakt sa životinjama određuje verovatnoću budućih pandemija.

Foto: Shutterstock

Regioni koji su najviše izloženi preklapanju

Prema istraživanju, gusto naseljena područja poput Indije i Kine biće među najviše pogođenim preklapanjem staništa. Afrika i Južna Amerika, posebno poljoprivredni i šumarski regioni, takođe će doživeti masovno povećanje interakcija.

Nasuprot tome, Evropa bi mogla da vidi blago smanjenje ovih preklapanja na približno 20% svoje teritorije, zbog demografskih promena i politika zaštite životne sredine.

Biodiverzitet je u opasnosti

Širenje ljudskih prostora u prirodna staništa dovodi do gubitka biodiverziteta, fenomena koji istraživači smatraju jednim od najvažnijih faktora u aktuelnoj ekološkoj krizi. Nestanak vrsta, smanjenje ekoloških koridora i ubijanje životinja koje se smatraju "štetnim" za useve ili domaćinstva samo su neki od negativnih efekata.

Foto: Shutterstock

Rob Kuk, britanski specijalista za ekološko modeliranje, smatra da studija pruža jasnu sliku pravca u kom idemo, ali upozorava da je potrebno više istraživanja o vrstama sa kojima ćemo doći u kontakt i stvarnim posledicama tih interakcija, prenosi Pets&Cats.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.