Prećeno nam je potpunim uništenjem! Istoričar Čedomir Antić otkrio pozadinu Kumanovskog sporazuma i pregovora u Rambujeu...

Osvrćući se na istorijski kontekst donošenja Kumanovskog sporazuma i Rezolucije 1244, istoričar i redovni profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Čedomir Antić izneo je kritički osvrt na odluke tadašnjeg državnog vrha, ali je istovremeno ukazao na izuzetno sužen prostor za manevar koji je Srbija tada imala.

Govoreći o dugoročnim posledicama ratnih zbivanja s kraja devedesetih i refleksijama tadašnjih odluka na današnju geopolitičku poziciju Beograda, Antić je naglasio da se Srbija već skoro tri decenije nalazi pod neprekidnim pritiscima i ucenama međunarodne zajednice.

- Ako su Albanci birali rat i žrtve u ratu, i nisu hteli nikakav sporazum, Srbi su pokušavali da izađu iz svega sa nekim minimumom dostojanstva. Kraj rata je doveo do toga da se zamrzne sukob. Mi smo 27 godina posle toga žrtve ucenjivanja. Ono što nam je postavljeno kao pozornica od 2004. godine sa pogromom, koji je namerno izveden uz podršku i zaštitu Nemačke, Velike Britanije i Amerike, jeste pozornica koja je tu i danas, gde mi znamo da se borimo za to da naš narod opstane tamo, i da alternativa tome može da bude da ih proteraju kao Srbe iz Krajine - rekao je Antić.

Profesor Antić je podsetio na atmosferu koja je pratila usvajanje ključnih dokumenata u junu 1999. godine, ističući da je dokument iz Njujorka u domaćoj javnosti slavljen, dok onaj iz Kumanova to nije bio. Prema rečima svedoka tog vremena, potpisivanje vojnotehničkog sporazuma odigralo se u dramatičnim okolnostima i pod otvorenim ucenama Zapada.

- Ako čitamo memoare i uspomene aktera iz tog vremana, videćemo da je, kako je rekao, Kumanovski sporazum potpisan naprečac i između dve uzbune, pod pretnjom da će Srbija biti sravnjena sa zemljom, ako to ne prihvati - istakao je istoričar.

Govoreći o namernoj nedorečenosti i diplomatskoj fleksibilnosti same Rezolucije 1244, Antić je preneo i detalje razgovora koji su vođeni neposredno nakon političkih promena u Beogradu 2000. godine, a koji slikovito opisuju na koji način je ovaj dokument kreiran u Vašingtonu.

- Naveo je da je, posle pada Slobodana Miloševića, tadašnji potpredsednik vlade Miroljub Labus razgovarao sa jednom grupom američkih diplomata u SAD i da su mu tada predstavili čoveka koji je napisao Rezoluciju 1244, na šta je Labus odgovorio da to nije neki uspeh i da je napisana tako da, ako bi opisivala planetu Zemlju, 'neko bi mogao da kaže da je lopta, a neko bi mogao da kaže da je palačinka', na šta mu je američki diplomata i pisac rezolucije odgovorio 'Pa to je i bio moj zadatak - ispričao je Antić, naglašavajući da ta rezolucija ne odgovara nama sa današnje pozicije, ali da je tada to bilo nešto sasvim smisleno.

On je detaljnije objasnio i višegodišnje napore srpske strane, kako vlasti tako i opozicije tokom devedesetih godina, da uspostavi dijalog sa kosovskim Albancima, koji su svesno opstruirani od strane vodećih zapadnih centara moći.

- Srbija nije imala podršku da se sporazume sa kosovskim Albancima. Od 1990. i vlast i opozicija u Srbiji pokušavaju da nađu sagovornika među Albancima. Po savetu Nemačke, Velike Britanije i SAD, Albanci nisu prihvatali bilo kakav razgovor ni sporazum. Oni su tek od 1994. opet pod pritiskom, počeli da prihvataju da pregovaraju o nekim temama uz strano posredovanje - naveo je Antić.

Kao direktni učesnik i svedok pojedinih sastanaka iz tog perioda, Antić je ukazao na to da je kompromis bio nemoguć zbog rigidnog stava albanske delegacije koja je priznavala samo jedan ishod, što je u krajnjem zbiru, kroz pritiske i ucene u Rambujeu, državu uvelo u otovreni sukob sa NATO alijansom.

- Taj pritisak je bio otprilike ovakav: Srbiji se ponudi neki plan, Srbija kaže 'Sve prihvatamo, samo suverenitet da se potvrdi', a Albanci to odbiju. Na kraju, Srbija je dovedena u situaciju da je ucenjuju u Rambujeu, i čak ni taj sporazum nisu hteli da prihvate Albanci zato što ne daje odmah nezavisnost, pa su ih onda uverili da treba da prihvate, i oni su u zaustavljenom vremenu potpisali u Parizu sporazum, i to je onda bio put ka bombardovanju - naglasio je Antić.

Profesor je podsetio i na nepovoljne odredbe iz Rambujea koje su predviđale uvođenje masovnih međunarodnih trupa i sprovođenje referenduma u roku od tri godine, povlačeći paralelu sa izostankom sličnih prava za srpski narod u regionu.

- Pritom, vi ne dajete Srbima, ni u Srpskoj, ni u uništenoj i etnički očišćenoj Krajini, pa ni u Crnoj Gori, ako hoćete, ne dajete ni približna prava - naglasio je Antić, zaključujući da bi cena odbijanja pregovora i nastavka ratnih dejstava 1999. godine imala katastrofalne posledice po zemlju i društvo.

- To bi bio novi Irak iz 2003. godine. Da li je tadašnja vlast i javnost bila spremna na ono što bi se desilo posle ja to ne znam. Ali mislim da tadašnje stanovništvo ne bi prihvatilo tu vrstu žrtava kao što je prihvatilo stanovništvo 1914. godine ili u ranijim vekovima kada ih niko nije ni pitao - ocenio je Antić na panelu.

BONUS VIDEO