Ima li života u Černobilju? Jedna stvar opstaje decenijama, a evo da li je pao nivo radijacije u kritičnoj zoni (FOTO)

Crne gljivice izrasle na ruševinama koje je ostavila eksplozija nuklearke Černobilj rastu brže zahvaljujući radijaciji, tačnije hrane se visokom vrednošću radijacije!

Ovu tvrdnju potvrdila je studija naučnice Neli Ždanove na koju su se nadovezala i neka kasnija istraživanja, piše danas BBC.

Ove gljive izrasle su na jednom od najradioaktivnijih mesta na svetu, a kako je pokazalo istraživanje Ždanove, kao što biljke traže Sunčevu svetlost, tako ovu vrstu gljiva privlači jonizujuće zračenje.

Kako se navodi, zaključci njenog istraživanja nude nadu u mogućnost čišćenja radioaktivnih prostora i čak ukazuju na načine kako astronauti mogu da se zaštite od štetnog zračenja dok putuju u svemir.

Radijacija u Černobilju 1986.

Nakon eksplozije reaktora 4 u Černobilju, 26. april 1986,, nivo zračenja je postao ekstremno visok, često izvan mernog opsega tadašnjih instrumenata.Merenja su dostizala oko 30.000 R/h (rentgena na sat), što je približno 300 Sv/h (siverta na sat).

Foto: Shutterstock

To je dovoljno da čovek umre za manje od jednog minuta. Smatra se da su stvarne vrednosti bile i veće od toga, ali instrumenti nisu mogli da izmere više.

Prosečno zračenje Pripjkatu bilo je oko 10–30 mSv/h (0,01–0,03 Sv/h), što znači da su stanovnici za nekoliko sati mogli da prime opasnu dozu.

 

Radijacija u Černobilju 2025.

Danas, decenijama nakon katastrofe, zračenje u Černobilj-zoni je znatno niže nego 1986. godine Međutim, zavisi tačno gde se nalazite: neke oblasti su relativno "prirodne pozadine", a neke još uvek imaju povišenu radioaktivnost. 

U gradu u zoni isključenja, u naseljima daleko od ruševina nivo radijacije je oko 0,17 – 0,21 µSv/h. 

Foto: EPA

U mestima bliže kontaminiranim oblastima (šume, zemljište, ruševine, objekti) nivoi vrednosti radijecije mogu biti nešto viši.

Kritične tačke, tj. komadi zemljišta ili objekti koji i dalje sadrže radioaktivne čestice,  ponekad mogu pokazati i znatno više vrednosti (u rarim slučajevima i milisiverti/h), ali ovo nije standard, i često su to izolovana mesta. 

Doze koje danas imate prilikom kratkog obilaska zone (ili u relativno čistim delovima) su često bliske normalnoj prirodnoj pozadini - dakle, nepredstavljaju veliku opasnost za kratak boravak.

Foto: EPA

Ipak, zbog postojanja kritičnih zona i mogućnosti da se naiđe na kontaminirane delove (zemljište, prašina, ruševine, objekti, krhotine) - stalni ili nerazuman boravak u nekim delovima zone i dalje može biti rizičan.

Zbog toga je i dalje na snazi restrikcija stalnog naseljavanja u većim delovima zone.