Šok otkriće: Ovo je skriveni krivac za gojaznost - Svi misle da je zdravo, ali...

Skriveni masni molekuli iz sojinog ulja mogu tiho podsticati gojaznost tako što menjaju način na koji telo obrađuje masti u ishrani.

Istraživači sa Kalifornijskog univerziteta u Riversajdu otkrili su zašto sojino ulje, jedan od najčešće korišćenih sastojaka u ishrani u Americi, izaziva značajno povećanje težine – barem kod miševa.

 

Nalazi ukazuju ne na ulje po sebi, već na molekule od masti koje ono proizvodi u telu, nazvane oksilipini, koji mogu pokrenuti zapaljenje, izmeniti funkciju jetre i uticati na gene povezane sa metabolizmom.

Čini se da sojino ulje izaziva gojaznost kod miševa proizvodeći oksilipine koji menjaju metabolizam u jetri i procesuiranje masti. Samo miševi sa izmenjenim enzimima izbegli su povećanje težine, što sugeriše da genetika i savremene ishrane igraju veliku ulogu, piše Science Daily. 

Sojino ulje je najčešće korišćeno ulje za kuvanje u Sjedinjenim Državama i nalazi se u širokom spektru prerađene hrane. Istraživanje sad rasvetljava kako ovaj često korišćeni sastojak doprinosi gojaznosti kod miševa.

U eksperimentu se većina miševa sa visokomasnom ishranom bogatom sojinim uljem značajno ugojila. Posebna grupa genetski modifikovanih miševa nije se ugojila iako je njihova ishrana bila ista.

Foto: Shutterstock

Ovi modifikovani miševi proizvodili su neznatno izmenjenu verziju jetrinog proteina koji utiče na stotine gena uključenih u metabolizam masti. Izmenjeni protein takođe menja način na koji telo procesuira linolnu kiselinu, jedan od glavnih sastojaka sojinog ulja.

- Ovo bi mogao biti prvi korak ka razumevanju zašto se neki ljudi lakše goje od drugih na ishrani bogatoj sojinim uljem - kažu istraživači.

Kako razlike u jetrinim proteinima mogu uticati na metabolizam

Ljudi proizvode obe verzije jetrinog proteina HNF4α, ali se alternativni oblik obično javlja samo u posebnim situacijama, uključujući hroničnu bolest ili metabolički stres usled gladovanja ili alkoholne masne jetre.

Varijacije ovog proteina, zajedno sa individualnim razlikama u starosti, polu, genetici i lekovima, mogu pomoći da se objasni zašto su neki ljudi podložniji metaboličkom uticaju sojinog ulja.

Novi nalazi proširuju prethodno istraživanje koje povezuje sojino ulje sa dobijanjem na težini.

- Od studije iz 2015. godine znamo da sojino ulje više doprinosi gojaznosti nego kokosovo ulje - kažu istraživači i dodaju:

- Međutim, sad imamo najjasnije dokaze dosad da problem nije samo ulje, niti linolna kiselina. Problem je ono u šta se mast pretvara unutar tela.

Reakcija tela na linolnu kiselinu

Linolna kiselina se u telu razlaže na jedinjenja poznata kao oksilipini. Previše linolne kiseline može dovesti do povećanih nivoa oksilipina, koji su povezani sa zapaljenjem i gomilanjem masti.

Foto: Shutterstock

Genetski modifikovani (transgeni) miševi su proizvodili mnogo manje oksilipina i imali zdravije tkivo jetre uprkos tome što su konzumirali istu ishranu bogatu sojinim uljem kao normalni miševi. Takođe su pokazivali bolju funkciju mitohondrija, što može doprineti njihovoj otpornosti na povećanje telesne težine.

Istraživači su identifikovali specifične oksilipine nastale iz linolne kiseline i alfa-linoleinske kiseline, još jedne masne kiseline u sojinom ulju. Ovi molekuli su bili neophodni za povećanje težine kod običnih miševa.

Transgeni miševi sa niskomasnom ishranom imali su i dalje povišene nivoe oksilipina, ali nisu postali gojazni. Ovo sugeriše da oksilipini sami po sebi ne izazivaju povećanje težine i da moraju biti uključeni i drugi metabolički uslovi.

Dodatna analiza pokazala je da su ovi modifikovani miševi imali mnogo niže nivoe dve porodice enzima koje pretvaraju linolnu kiselinu u oksilipine. Ovi enzimi funkcionišu slično kod svih sisara, uključujući ljude, a njihovi nivoi variraju u zavisnosti od genetike, ishrane i drugih bioloških faktora.

Istraživači takođe kažu da su samo oksilipini u tkivu jetre — ne oni koji cirkulišu u krvotoku — bili u korelaciji sa telesnom težinom. To ukazuje da standardni testovi krvi možda ne mogu pouzdano pokazati rane metaboličke promene izazvane ishranom.

Rastuća konzumacija sojinog ulja i potencijalni zdravstveni uticaji

Konzumacija sojinog ulja u SAD je drastično porasla u proteklom veku, sa oko 2% ukupnih kalorija na skoro 10% danas. Iako soja predstavlja biljni izvor proteina, a ulje ne sadrži holesterol, prekomeran unos linolne kiseline iz izvora poput ultraprerađene hrane možda doprinosi hroničnim metaboličkim problemima.

Foto: Shutterstock

Istraživači su takođe otkrili da miševi koji konzumiraju sojino ulje imaju više nivoe holesterola, iako samo ulje ne sadrži holesterol.

Proučavanje drugih ulja bogatih linolnom kiselinom

Istraživači sad ispituju kako oksilipini dovode do povećanja težine i da li se slične reakcije javljaju kod drugih ulja bogatih linolnom kiselinom, uključujući kukuruzno, suncokretovo i ulje šafranike.

- Sojino ulje nije loše po sebi, ali količine u kojima ga konzumiramo pokreću putanje za koje naša tela nisu evoluirala - kažu istraživači.

Iako ispitivanja na ljudima trenutno nisu u planu, naučnici se nadaju da će njihov rad pomoći budućim studijama i nutricionističkim programima.

- Bilo je potrebno da prođe 100 godina od prve osmotrene veze između žvakanja duvana i raka do stavljanja upozorenja na cigarete. Nadamo se da neće trebati toliko da društvo prepozna vezu između prekomerne konzumacije sojinog ulja i negativnih zdravstvenih efekata - ističu istraživači.