Skriveni znaci demencije: Ove dve stvari su alarm - Obratite pažnju

Stručnjaci tvrde da napadi nervoze ili teškoće sa koncentracijom u srednjim godinama mogu biti rani znak upozorenja na demenciju.

Britanski naučnici koji su pratili više od 5.000 odraslih starijih od 55 godina tokom više od dve decenije otkrili su da su ljudi koji pokazuju klastere specifičnih depresivnih simptoma znatno skloniji razvoju demencije kasnije u životu.

Oni koji su bili najviše izloženi riziku imali su pet ili više od šest znakova upozorenja, uključujući pogoršanje anksioznosti, teškoće sa koncentracijom, nemogućnost suočavanja sa problemima, nedostatak topline ili naklonosti prema drugima i gubitak samopouzdanja, piše Daily Mail.

Još jedan upozoravajući znak bilo je nezadovoljstvo načinom na koji su se obavljali svakodnevni zadaci.

Istraživači su rekli da bi nalazi, objavljeni u časopisu "The Lancet Psychiatry", mogli dati lekarima način da otkriju ljude koji su u riziku od demencije godinama pre nego što dođe do gubitka pamćenja i konfuzije.

Skoro milion ljudi u Velikoj Britaniji trenutno živi sa demencijom - brojka se očekuje da će porasti sa starenjem stanovništva.

Foto: Shutterstock

Ovo stanje nema leka, ali stručnjaci kažu da bi što rano identifikovanje onih koji su u riziku moglo omogućiti lekarima da podstaknu promene načina života koje mogu pomoći u usporavanju njegovog napredovanja.

Depresija je odavno poznata kao česta pojava kod ljudi sa demencijom, ali istraživači su rekli da je ovo jedna od prvih studija koja je pratila specifične simptome mentalnog zdravlja tokom decenija kako bi se videlo kako se oni odnose na bolest kasnije u životu.

Dr Filip Frank, istraživač mentalnog zdravlja starijih osoba na Univerzitetskom koledžu u Londonu i glavni autor studije - rekao je da nalazi ukazuju na to da je rizik od demencije povezan sa specifičnim depresivnim simptomima, a ne sa depresijom u celini.

- Naši nalazi pokazuju da je rizik od demencije povezan sa nekoliko depresivnih simptoma, a ne sa depresijom u celini. Ovaj pristup na nivou simptoma nam daje mnogo jasniju sliku o tome ko može biti ranjiviji decenijama pre nego što se razvije demencija - ističe dr Frank. 

Foto: Shutterstock

Svakodnevni simptomi koje mnogi ljudi doživljavaju u srednjim godinama izgleda da nose važne informacije o dugoročnom zdravlju mozga.

- Obraćanje pažnje na ove obrasce moglo bi otvoriti nove mogućnosti za ranu prevenciju - ističe on.

U studiji, istraživači su analizirali zdravstvene podatke 5.811 odraslih osoba starosti između 45 i 69 godina, sa prosečnom starošću od 55 godina.

Učesnicima su postavljana detaljna pitanja o njihovom mentalnom zdravlju, koja su obuhvatala 30 uobičajenih simptoma depresije. Tokom perioda praćenja od 23 godine, 586 ljudi je razvilo demenciju.

Utvrđeno je da oni koji su prijavili pet ili više od šest ključnih simptoma depresije imaju 27% veći rizik od razvoja ovog stanja u poređenju sa ljudima koji nisu prijavili loše raspoloženje.

Posebno, dobrovoljci  koji su izjavili da su izgubili samopouzdanje u srednjim godinama izgleda da su imali 51% povećan rizik od demencije u kasnijem životu.

Ljudi koji su rekli da "nisu u stanju da se suoče sa svojim problemima“ imali su povećan rizik za 49 odsto.

Foto: Shutterstock

Izveštavanje o „nedostatku topline i naklonosti prema drugima“ povećalo je rizik za 44 odsto, dok je osećaj nervoze i „napetosti“ povećao rizik od demencije kasnije u životu za 34 odsto, odnosno za trećinu.

Oni koji nisu bili zadovoljni načinom na koji se zadaci obavljaju imali su 33% povećan rizik od demencije više od 20 godina kasnije, dok su oni koji su prijavili poteškoće sa koncentracijom imali 29% povećan rizik.

U članku u časopisu "The Lancet Psychiatry“, naučnici su rekli:

- Određen skup depresivnih simptoma srednjih godina povezan je sa povećanim rizikom od demencije, što sugeriše da bi ovi simptomi mogli biti rani markeri osnovnih neurodegenerativnih procesa - naveli su naučnici. 

Komentarišući rad, dr Ričard Oukli, pomoćnik direktora za istraživanje i inovacije u Društvu za Alchajmerovu bolest, rekao je: "Veza između demencije i depresije je komplikovana.“ 

Ohrabrujuće je videti da ova nova opservaciona studija počinje da otkriva kako su demencija i depresija međusobno povezane.

- Međutim, potrebna su dodatna istraživanja kako bi se potvrdilo da li se ovih šest simptoma odnose i na žene i etničke manjine. Važno je napomenuti da neće svi koji imaju depresiju razviti demenciju, a ljudi sa demencijom neće nužno razviti depresiju - ističe on.

Foto: Shutterstock

Demencija svake godine odnese 76.000 života i najveći je uzrok smrti u Velikoj Britaniji - obično zbog problema koji nastaju usled oslabljenog imunog sistema, poput upale pluća ili otežanog gutanja.

Ta brojka će se udvostručiti do 2040. godine, upozorava se.

Ranije ovog meseca, Dejli mejl je pokrenuo svoju kampanju „Pobeda nad demencijom“, u saradnji sa Društvom za Alchajmerovu bolest, kako bi podigao svest o bolesti, povećao ranu dijagnozu, podstakao istraživanja i poboljšao negu.

Naučnici sada veruju da se oko 45 procenata svih slučajeva demencije može sprečiti ili – barem – da se simptomi mogu odložiti, u nekim slučajevima i na mnogo godina, omogućavajući svima da žive duže i zdravije.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.