Alarm za mozak: 10 pitanja koja otkrivaju rane znakove Alchajmera – ne ignorišite ih

Vodeći stručnjak za demenciju otkrio je deset pitanja koja treba da postavite sebi ako verujete da možda imate Alchajmerovu bolest.

Demencija je najveći ubica u Britaniji, a Alchajmerova bolest čini više od polovine slučajeva. Smatra se da skoro milion ljudi ima ovo stanje, prema podacima koje je prošle godine objavilo Alchajmerovo društvo.

Zabrinjavajuće je što se procenjuje da trećina onih koji se trenutno bore sa demencijom nije dijagnostikovana.

Takođe je došlo do ogromnog porasta bolesti koja se dijagnostikuje kod ljudi mlađih od 60 godina, čiji se simptomi često odbacuju kao kriza srednjih godina.

Dr Piter Rabins, profesor Alchajmerove bolesti na Univerzitetu Džon Hopkins, koji je proučavao, pisao o i brinuo se o ljudima sa ovom bolešću 40 godina, ranije je za Daily Mail rekao da postoje načini da se razlikuje demencija od gubitka pamćenja.

Ali ako ste zaista zabrinuti da možda imate bolest, on je takođe podelio deset pitanja koja bi trebalo da sebi postavite.

Da li se mučite da se setite imena bliskih prijatelja ili članova porodice?

Ako vam je teško da se setite reči ili imena, dr Rabins je rekao za Telegraf da to može biti normalan deo starenja. Na sličan način, pogrešno ostavljanje naočara ili ključeva u 30-im ili 40-im godinama ne znači nužno da imate Alchajmerovu bolest.

Dr Rabins je rekao da je zaboravljanje imena rođaka, bliskih prijatelja ili važnih događaja mnogo više zabrinjavajuće.

- Recimo da imate zakazan pregled kod lekara sledećeg dana i da vam je to rečeno dva puta ili da idete na venčanje vikendom o kome ste pričali i ne sećate se. To je zabrinjavajuće - objasnio je on. 

Da li vam je teško da radite stvari sa kojima ranije niste imali problema?

Ako iznenada primetite da se mučite sa upravljanjem novcem ili kuvanjem kada ste to radili bez problema decenijama, dr Rabins upozorava da bi to mogao biti alarm.

- Video sam ljude koji su uvek kuvali obroke i obavljali više kućnih poslova od svog supružnika 30 ili 40 godina,a žale se da su umorni. Kada ih ja ili neko od mojih kolega proceni, imaju prepoznatljiva oštećenja koja prevazilaze suptilne promene koje se javljaju sa starenjem - objasnio je doktor.

Foto: Shutterstock

Nažalost, objasnio je da je pravi razlog zašto se iznenada muče sa zadacima kognitivni pad.

- Nažalost, ljudi često tek retrospektivno shvate.

Da li se mučite sa organizacionim zadacima poput pripreme obroka ili domaćinstva?

Nije nužno pamćenje prvo koje nestaje, rekao je dr Rabins, već nešto što neurolozi nazivaju „izvršna funkcija“, sposobnost mozga da upravlja zadacima.

- Uzmimo za primer kuvanje obroka. Osoba se možda još uvek seća sastojaka i ima predstavu o svim koracima. Ali kada je u pitanju dodavanje sastojaka pravilnim redosledom, pamćenje da se postavi sto, uključi šporet i spreme pića, ne mogu to tako dobro da urade - objasnio je Rabins.

Ako ste oduvek bili užasan kuvar ili haotičan domaćin, verovatno nema razloga za brigu, ali ako je nešto novo ili iznenadno, vredi se pregledati.

Koje lekove uzimate?

Ako uzimate određene lekove na recept, oni ponekad mogu da izazovu kognitivno oštećenje i konfuziju. Ovo je verovatno zbog lekova, a ne Alchajmerove bolesti, ako konfuzija nestane kada se doza smanji ili se lek potpuno prekine.

Objasnio je da lekovi koji imaju ovaj efekat uključuju antiholinergičku aktivnost - regulaciju srčanog ritma, varenja i kontrole bešike.

Stoga, nekoliko lekova za pluća, srce, anksioznost i inkontinenciju mogu u nekim slučajevima da izazovu kognitivno oštećenje.

Možete li da radite stvari koje zahtevaju obavljanje više zadataka istovremeno?

U klinikama gde se ljudi testiraju na Alchajmerovu bolest, pacijenti odgovaraju na matematička pitanja, ali to nije da bi se testirale njihove aritmetičke veštine.

Umesto toga, objasnio je dr Rabins, to je da bi se procenila njihova sposobnost da drže više stvari u glavi istovremeno.

- Morate da zapamtite najnoviji broj, činjenicu da uklanjate sedam i da izvršite izračunavanje.  Ljudi će reći: „Pa, imaću problema sa tim jer nikada nisam bio baš dobar u matematici.“ A kada ih ohrabrim da pokušaju, to može da bude malo teško i moraju da odvoje vreme, ali uspeju - rekao je on.

Foto: Shuterstock

- Ako neko zaista ne može to da uradi, to je pokazatelj da se dešava nešto što je drugačije od običnog starenja.

Da li ste mrzovoljniji ili opušteniji nego obično?

Promena ličnosti kasnije u životu može se lako odbaciti kao teškoće u prilagođavanju penziji ili prihvatanju realnosti starosti. Ali dr Rabins je objasnio da to može biti manifestacija promena u mozgu usled bolesti.

Seća se jedne uspešne poslovne žene koja je oduvek bila poznata po tome što je bila pedantna sa svojim finansijama, a koja odjednom nije bila zainteresovana za to.

- Njeni rođaci su to jednostavno protumačili kao da je vreme za penziju, ali kada je testirana, očigledno je imala oštećenja koja su daleko prevazilazila uobičajeno starenje - rekao je.

Nažalost, čak i ako primećujete pozitivne promene ličnosti, to i dalje može biti znak Alchajmerove bolesti.

Jedan pacijent, objasnio je, imao je problematičan odnos sa porodicom zbog svoje teške prirode, ali je odjednom postao više ljubazan i brižan. U početku je to bilo dobrodošlo kao pozitivna promena, ali dr Rabins je objasnio da se ispostavilo da je to početak Alchajmerove bolesti.

- Zapravo im je bilo veoma teško da mu pruže brigu kada mu je bila potrebna, jer je bio veoma negativan i sklon svađanju tokom njihovog detinjstva i odraslog doba.

Da li se preterano brinete o stvarima o kojima se ranije niste brinuli?

Ako se preterano brinete o svom pamćenju i kognitivnim sposobnostima, dr Rabins je rekao da to zapravo može biti znak upozorenja na bolest. Objasnio je da neki ljudi koji imaju ove probleme mogu početi podsvesno da se povlače iz sveta. Na primer, mogu da odluče da ne idu na odmore ili da se ne druže, jer se plaše da neće moći da se nose sa tim ili da će se stideti svojih problema sa pamćenjem.

Da li su se vaši obrasci spavanja promenili?

Prethodne studije su pokazale da je veza između sna i Alchajmerove bolesti složena. Otkrili su da poremećen san tokom godina može biti rani prediktor bolesti. Ovo se može manifestovati kao rano buđenje, duže spavanje ujutru ili potreba za dremkama tokom dana.

Foto: Shutterstock

Slično tome, dodao je da ako dublje spavate i iznenada ste imali promene u obrascima spavanja i ne osećate se potpuno odmorno, to bi mogao biti znak bolesti.

Da li više ne uživate u aktivnostima u kojima ste nekada uživali?

Neuživanje u stvarima u kojima ste nekada uživali je obeležje depresije, ali dr Rabins je rekao da to može biti i znak Alchajmerove bolesti. Video je pacijente u prošlosti koji opisuju iznenadni gubitak strasti prema stvarima u kojima su nekada uživali, poput čitanja, pa čak i provođenja vremena sa unucima.

- Krive sebe za stvari za koje zapravo nisu odgovorni ili počinju da sebe potcenjuju. Imao sam jednog starijeg pacijenta koji je uvek redovno igrao karte sa prijateljima i počeo je da govori: „Pa, više mi to ne pričinjava zadovoljstvo". Porodica je to u početku pripisala tome što „samo stari, a njegovi prijatelji umiru“, ali to je bio znak Alchajmerove bolesti - objasnio je on. 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.