Jedna stvar pomaže u prevenciji Alchajmerove bolesti: Ne štiti samo genetika, ovo je ključno

Na pojavu Alchajmerove bolesti utiče i zanimanje kojim se bavite, pa tako taksisti imaju najmanje rizika, jer se svakodnevno orijentišu u prostoru, kažu stručnjaci.

Prethodna istraživanja su pokazala da londonski taksisti imaju bolje razvijen deo mozga zadužen za pamćenje i orijentaciju — hipokampus, koji je inače jedan od prvih delova mozga na koje utiče Alchajmerova bolest.

Foto: Shutterstock

Vožnja taksija ili hitne pomoći mogla bi da ima neočekivanu prednost - manji rizik od smrti usled Alchajmerove bolesti, pokazuje nova studija.

Naučnici su analizirali podatke o skoro devet miliona preminulih osoba i otkrili da su taksisti i vozači hitne pomoći ređe umirali od ovog oblika demencije u poređenju sa stotinama drugih profesija.

Zanimanje i mozak - ima li veze?

Ranija istraživanja pokazala su da londonski taksisti imaju izraženiji hipokampus - deo mozga zadužen za pamćenje i orijentaciju, koji je prvi na udaru kod Alchajmera.

Istraživači veruju da svakodnevno snalaženje u prostoru, tipično za takve poslove, može da pomogne u očuvanju tog dela mozga.

Foto: Shutterstock

Šta je studija pokazala?

Alchajmerova bolest je bila uzrok smrti kod 0,91 odsto taksista i 1,03 odsto vozača hitne pomoći - znatno manje nego kod npr. direktora preduzeća (1,82 odsto).

Pilotima (2,34 odsto) i kapetanima brodova (2,12 odsto) nije zabeležen isti zaštitni efekat, verovatno jer koriste unapred zadate rute, pa se manje oslanjaju na prostorno snalaženje.

Smanjeni rizik odnosio se isključivo na Alchajmerovu bolest (najčešći oblik demncije), ne i na druge oblike demencije.

Ima li skrivenih faktora?

Studija ne dokazuje uzročno-posledičnu vezu - moguće je da su vozači taksija i hitne pomoći generalno zdraviji, manje puše, ili jednostavno imaju specifične moždane sposobnosti koje ih čine pogodnijim za takve poslove. Takođe, zanimanja su uzeta iz umrlica, što ostavlja prostor za greške.

Možemo li nešto da naučimo iz ovoga?

Ako prostorno snalaženje zaista štiti mozak, možda hobiji poput orijentiringa, slagalica, video-igara (Tetris, Minecraft), šaha ili "potapanja podmornica" mogu da imaju sličan efekat. Potrebno je još dokaza, ali stručnjaci i dalje savetuju ono što je bazično, a to je dovoljno sna, zdravu ishranu i fizičku aktivnost.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.