Evo šta nas očekuje u 2026. godini: Od leta ka Mesecu do novih testova za rak

Ubrzane misije na Mesecu, testovi za rak, kao i nova istraživanja na Marsu, samo su neka od naučnih istraživanja koja će biti sprovedena tokom 2026. godine.

Novi sistemi veštačke inteligencije, drugačiji od današnjih, personalizovane promene gena u cilju lečenja retkih genetskih poremećaja, novi testovi za otkrivanje raka, letovi ka Mesecu i Marsu, okeansko bušenje, kao i nadogradnja Velikog hadronskog sudarača… Ovo su glavne naučne priče koje nas očekuju u 2026.

Tako predviđa naučnica i naučna novinarka Mirjam Nadaf u tekstu za Nature, kao i u podkastu za ovaj naučni portal.

Veštačka inteligencija u službi nauke

Naučna istraživanja zasnovana na veštačkoj inteligenciji (AI) ostvarila su velike skokove ove godine, i ona je tu da ostane. AI agenti koji integrišu nekoliko velikih jezičkih modela (LLM) za obavljanje složenih procesa u više koraka verovatno će se koristiti šire, neki od njih i uz minimalan ljudski nadzor. Naredna godina bi mogla doneti čak i prve značajne naučne proboje koje je napravila AI. Međutim, intenzivnija upotreba mogla bi otkriti i ozbiljne propuste u nekim sistemima, navela je ona i dodala:

- Sledeća godina doneće i tehnike koje prevazilaze LLM modele, čija je obuka veoma skupa. Noviji pristupi se fokusiraju na dizajniranje malih AI modela koji uče iz ograničenog skupa podataka i mogu se specijalizovati za rešavanje specifičnih logičkih zagonetki. Ovi sistemi ne generišu tekst, već obrađuju matematičke prikaze informacija. Ove godine je jedan takav mali AI model pobedio masivne LLM modele na testu logike.

Personalizovane genske terapije

Sledeća godina bi mogla doneti pokretanje dva klinička ispitivanja za razvoj personalizovanih genskih terapija za decu sa retkim genetskim poremećajima. Ovi napori su nastavak lečenja Kej-Džej Malduna, dečaka sa retkim metaboličkim poremećajem koji je primio CRISPR terapiju prilagođenu ispravljanju njegove specifične mutacije koja izaziva bolest, napisala je Mirjam Nadaf i dodala:

- Drugi tim se nada da će sledeće godine započeti slično ispitivanje za genetske poremećaje imunosistema.

Testovi za rak

- Očekuje se da će britansko kliničko ispitivanje testa krvi koji otkriva oko 50 vrsta karcinoma pre pojave simptoma objaviti rezultate sledeće godine. Test skenira fragmente DNK koje ćelije raka ispuštaju u krv i može precizno da odredi vrstu tkiva ili organ iz kojeg signal dolazi. U ispitivanju je učestvovalo više od 140.000 ljudi, a ako rezultati budu obećavajući, britanske zdravstvene vlasti planiraju da uvedu ovaj alat u bolnice širom zemlje - navela je autorka.

Foto: Shutterstock

Gužva na Mesecu

Ona podseća da će ove godine biti ubrzane misije na Mesec. Misija NASA Artemis II trebalo bi da pošalje 4 astronauta na let do orbite Meseca. Ovaj planirani desetodnevni let bio bi prva misija s ljudima do Meseca od 1970-ih godina i priprema za narednu misiju sletanja ljudi na lunarnu površinu.

- Kina takođe priprema lansiranje sledeće u nizu svojih lunarnih sondi Čang’e-7 u avgustu. Misija će koristiti letelicu tipa skakač sa sposobnošću ublažavanja udara. Cilj je sletanje blizu južnog pola, regiona punog stena i kratera, poznatog po tome što je veoma zahtevan za sletanje - napisala je Nadaf.

Marsovi sateliti

Istraživači se, dodaje, okreću i ka Marsu. Japan planira da lansira prvu misiju do dva satelita Crvene planete – Fobosa i Dejmosa, a svemirski brod trebalo bi da prikupi uzorke sa površine Fobosa i donese ih na Zemlju 2031.

Takođe, Evropska svemirska agencija planira da lansira PLATO, satelit za lov na planete, krajem godine. Sa 26 kamera, on će pratiti 200.000 zvezda i identifikovati „Zemljine blizance“ sa temperaturama koje dozvoljavaju vodu u tečnom stanju. Osim toga, indijska prva solarna misija, Aditja-L1, posmatraće Sunce tokom solarnog maksimuma, vrhunca ciklusa od oko 11 godina.

Nova ekspedicija

Sledeće godine se očekuje da će kineski brod za okeansko bušenje Meng Šiang krenuti na svoju prvu naučnu ekspediciju. Brod je dizajniran da buši do 11 kilometara kroz okeansku koru do Zemljinog omotača i prikuplja uzorke. Ovaj rad će pomoći istraživačima da saznaju kako se formira okeansko dno i šta pokreće njegovu tektonsku aktivnost, napisala je Mirjam Nadaf i dodala:

- Kao uzbudljiv događaj za fizičare, Veliki hadronski sudarač (LHC) u CERN-u trebalo bi da bude značajno nadograđen 2026. godine. LHC će sudariti svoje poslednje čestice u naredne tri godine pre nego što se ugasi radi instalacije mašine monstruoznog intenziteta, poznate kao High-Luminosity LHC, koja će početi sa radom 2030. godine. U međuvremenu, Nacionalna akceleratorska laboratorija Fermi (Fermilab) u Bataviji nada se da će u aprilu završiti izgradnju Mu2e detektora. Eksperiment će testirati da li muon, misteriozna i izuzetno kratkovečna subatomska čestica, može da se pretvori u elektron bez stvaranja dodatnih čestica. Očekuje se da će prikupljanje podataka početi 2027.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.