Umesto bisera, šok: Školjke i konzerve koristi kao sklonište, a ovu biljku obožava - Evo o kome je reč

Oktopodi su majstori prerušavanja i obmane, a u tome je najbolji žilasti oktopod, koji uzima ljuske kokosa i druge predmete poput školjki kako bi napravio prenosivo sklonište i masku.

Ova vrsta (Amphioctopus marginatus) koristi ljušture morskih organizama i ljuske kokosa kao sklonište i kao kamuflažu. Uvuče se u šupalj predmet, zatvori rupu svojim fleksibilnim pipcima i umiri se, piše IFL Science. 

Kad plen koji ne očekuje opasnost priđe previše blizu, oktopod iskače iz svog utvrđenja i napada, a zatim se povlači nazad na sigurno.

Verovatno je ovakvo ponašanje prvobitno evoluiralo sa upotrebom praznih ljuštura morskih stvorenja.

Vole prazne ljuske kokosa

Danas, međutim, oktopodi često koriste prazne ljuske kokosa koje su u more bacile obližnje priobalne zajednice. Postoje i dokazi da žilasti oktopodi počinju da koriste ljudski otpad, uključujući staklene boce, keramičke posude, metalne cevi, zarđale konzerve i plastične kontejnere.

Foto: Shutterstock

Ovo nije samo puko oportunističko skrivanje, poput bube koja se zavlači ispod kamena. Istraživači su dokumentovali da žilasti oktopodi smišljeno skupljaju ljuske kokosa i nose ih preko morskog dna radi upotrebe u budućnosti. To ukazuje na složenu upotrebu alata - izuzetan podvig za jednog beskičmenjaka.

- Činjenica da se ljuštura prenosi radi buduće upotrebe, a ne kao deo specifičnog zadatka, razlikuje ovo ponašanje od drugih primera manipulisanja predmetima kod oktopoda, kao što je korišćenje kamenja za zagrađivanje ulaza u skrovište.  Otkriće ovog ponašanja sugeriše da čak i morski beskičmenjaci imaju ponašanja za koja smo mislili da su rezervisana samo za ljude - kaže se u studiji iz 2009.

Poznat i kao kokosov oktopod, žilasti oktopod se može naći u zapadnom Pacifiku i Indijskom okeanu, od Australije do Indonezije. U plitkim tropskim vodama može se videti kako juri po morskom dnu u potrazi za škampima, krabama, školjkama i drugim plenom.

Menjaju boju i šare

Neobično je što se često kreću po morskom dnu "hodajući" na dva zadnja kraka, što ih čini jedinim poznatim primerom podvodnog bipednog kretanja. Tako će čak "hodati" i dok nose svoju dragocenu ljušturu.

Kao da skupljanje ljuštura nije dovoljno, žilasti oktopodi takođe poseduju hromatofore - ćelije sa pigmentom koje im omogućavaju da menjaju boju i šare, kao mnogim drugim glavonošcima.

Oktopodi menjaju boju da bi se kamuflirali, ali postoje jaki dokazi da se te promene boje koriste i za komunikaciju, što dodaje još jedan sloj njihovom impresivno složenom ponašanju.

BONUS VIDEO