Šokantno otkriće naučnika: Nećete verovati šta su jeli drevni Evropljani

Kombinovane analize tima naučnika, koji je predvodila Lara Gonzales Karetero sa Univerziteta u Jorku, utvrdile su da su pre više hiljada godina evropske zajednice koristile različite biljne i životinjske proizvode za pripremu složenih jela.

Skrivena istorija hrane i kulinarstva počela je da se otkriva zahvaljujući novim analizama ugljenisane hrane u drevnoj grnčariji. 

Uobičajena tehnika za proučavanje ishrane drevnih kultura podrazumeva analizu masnih ostataka sa dna lonaca. Međutim, ova metoda je ograničena jer uglavnom pruža uvid samo u životinjske ostatke.

U novoj studiji, objavljenoj u žurnalu PLOS One, autori su kombinovali više tehnika, uključujući mikroskopski pregled i hemijsku analizu, kako bi identifikovali ostatke biljaka koje su jeli drevni evropski lovci-sakupljači-ribolovci.

Nauka

Najstariji predak čoveka potiče sa Balkana? Otkriveni fosil menja sve što znamo o ljudskoj vrsti

Međunarodni tim istraživača veruje da bi novootkrivena butna kost iz Bugarske mogla da izmeni mnogo toga što znamo o poreklu ljudi i evoluciji naše vrste, saopštio je Univerzitet u Tibingenu.

06.03.2026

16:00

Nauka

Otkrivena keltska grobnica stara oko 2.600 godina: Nećete verovati gde se nalazi

Nadomak grada Ridlingen, arheolozi su došli do jednog od najznačajnijih otkrića poslednjih godina - gotovo netaknute keltske grobnice stare oko 2.600 godina.

03.03.2026

16:15

Foto: pexels.com

Istraživači su ispitali organske ostatke pronađene u 58 komada grnčarije iskopane na 13 arheoloških nalazišta širom severne i istočne Evrope, koji datiraju između 6. i 3. milenijuma pre nove ere. Ovom metodom su pronađeni uzorci tkiva širokog spektra biljaka, uključujući trave, bobice, lišće i semenke.

Ostaci hrane bili ključni za istraživanje

U mnogim slučajevima, biljni ostaci su pronađeni uz životinjske, najčešće riba i drugi plodovi mora. Tačne mešavine i sastojci varirali su od regiona do regiona, što najverovatnije odražava lokalno dostupne resurse, kao i lokalne kulturne običaje.

Ovi nalazi naglašavaju važnu ulogu biljaka i hrane iz vode u ishrani ranih Evropljana. Ovi rezultati takođe potkrepljuju ideju da su ove zajednice redovno koristile tehnologiju grnčarije za pripremu hrane i da je svaka kultura imala svoje složene kulinarske tradicije.

Foto: Foto: Shutterstock

Studija takođe pokazuje da kombinovanje više analitičkih tehnika može doneti detaljne uvide koje tradicionalne metode zanemaruju, naročito kada je reč o biljkama koje su drevni narodi jeli.

- Iako konvencionalna hemijska analiza teži da istakne komponente drevnih obroka životinjskog porekla, naš kombinovani mikroskopski pristup vratio je ove praistorijske recepte u fokus. Otkrili smo da lovci-sakupljači-ribolovci nisu živeli samo od ribe; oni su aktivno prerađivali i konzumirali širok spektar biljaka. Ovo istraživanje naglašava da, da bismo zaista razumeli drevnu ishranu, moramo izbliza pogledati ove naslage hrane - i to bukvalno - naveli su autori studije.

Oni su napisali da "tipovi biljaka, uključujući divlje trave i mahunarke, sočne plodove ili bobice, zeleno povrće i korenje/krtole biljnih vrsta autohtonih za šire ekološko područje istraživanja, identifikovani su u ukupno 58 od 85 naslaga hrane putem mikroskopske analize".

BONUS VIDEO

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.