Šokantno otkriće naučnika: "Kocka je bačena" 10.000 godina pre Julija Cezara, a evo i gde

Rečenicu "Kocka je bačena" izgovorio je Gaj Julije Cezar 10. januara 49. godine pre nove ere. Međutim, mnogo pre nego što je slavni rimski vojskovođa prešao Rubikon, kocke su se bacale na jednom potpuno drugom kraju sveta.

Najstarije kocke u istoriji pravili su i bacali lovci-sakupljači iz zapadnih oblasti Velike ravnice Severne Amerike i to pre više od 12.000 godina, pokazuje nova studija istraživača sa Državnog univerziteta Kolorada.

To znači da su najstarije kocke severnoameričkih starosedelaca korišćene krajem Ledenog doba, što znači da su mnogo starije od najstarijih poznatih primeraka iz Starog sveta, pravljenih tek u bronzanom dobu.

Najstariji primerci iz folsomske kulture

U studiji objavljenoj u žurnalu American Antiquity autor i doktorand Robert Dž. Maden navodi da su kocke, igre na sreću i kockanje bili stalna karakteristika kulture severnoameričkih starosledelaca najmanje poslednjih 12.000 godina, a najstariji primerci javljaju se u nalazištima iz kasnog pleistocena (folsomska kultura) u Vajomingu, Koloradu i Novom Meksiku, saopštio je Državni univerzitet Kolorada.

Foto: Shutterstock

Ovi artefakti stariji su od najstarijih kocki iz Starog sveta za više od 6.000 godina.

- Istoričari su tradicionalno tretirali kocke i verovatnoću kao inovacije Starog sveta. Arheološki zapisi pokazuju da su drevne grupe američkih starosedelaca namerno pravile predmete dizajnirane da daju nasumične ishode i koristile te ishode u strukturisanim igrama hiljadama godina ranije nego što se dosad smatralo - rekao je Maden.

Kako bi utvrdio da su ovi artefakti kocke, on je razvio kontrolnu listu fizičkih karakteristika koje su ranije identifikovane kao kocke (iako nemaju uvek izgled kocke) putem novijih istorijskih analiza, i primenio je ovaj metod kako bi reklasifikovao starije artefakte koji su ranije bili zanemareni ili pogrešno identifikovani.

Istoričari matematike široko smatraju igre kockama prvim strukturisanim susretom čovečanstva sa nasumičnošću, intelektualnim prethodnikom teorije verovatnoće, statistike i kasnijeg naučnog razmišljanja.

Foto: Shutterstock

Do sada se verovalo da poreklo ovih praksi leži isključivo u kompleksnim društvima Starog sveta, počevši od pre oko 5.500 godina, što je doba nastanka civilizacije.

- Ovi nalazi ne tvrde da su lovci-sakupljači iz ledenog doba poznavali formalnu teoriju verovatnoće. Ali su namerno kreirali, posmatrali i oslanjali se na nasumične ishode na ponovljiv način, zasnovan na pravilima koja su koristila probabilističke pravilnosti, kao što je zakon velikih brojeva. To je važno za način na koji razumemo globalnu istoriju probabilističkog razmišljanja - rekao je Maden.

Najraniji primeri identifikovani u studiji potiču sa folsomskih lokaliteta koji datiraju od pre otprilike 12.800-12.200 godina.

Kocke su bile dvostrane

Za razliku od modernih kocki, ovo su bile dvostrane i poznate su kao binarni lotovi, pažljivo su izrađeni, mali komadi kosti koji su bili ravni ili blago zaobljeni, često ovalnog ili pravougaonog oblika, veličine prilagođene da se drže u ruci i bacaju u grupama na površinu za igru.

Dve strane ovih binarnih lotova razlikovale su se po nanesenim oznakama, obradi površine, boji ili drugim vidljivim modifikacijama, slično kao "glava ili pismo" na novčiću, pri čemu je jedna strana bila određena kao "bodovna" strana.

Foto: Shutterstock

Kada se bace, pouzdano bi pale tako da je jedna ili druga strana okrenuta nagore, dajući binarni rezultat (dva moguća ishoda). Setovi ovih kocki bacani su zajedno, a rezultat je određivan prema tome koliko ih je palo sa bodovnom stranom nagore.

- To su jednostavni, elegantni alati. Ali su takođe nedvosmisleno svrsishodni. Oni nisu usputni nusproizvodi obrade kostiju. Napravljeni su da generišu nasumične ishode - rekao je Maden.

Kocke su prvenstveno koristile žene, a igre kockama su se često koristile ne samo za zabavu već i kao način razmene sa drugim plemenima, dodao je on.

BONUS VIDEO