Oživi ih kap vode! Feniks biljke procvetale u Jelašničkoj i Sićevačkoj klisuri, nama su dobro znane (FOTO)

Ukoliko vas ovih dana put nanese do Niša, a ljubitelji ste prirode, obavezno svratite do izletišta Potkapine u Jelašničkoj klisuri jer ćete tu moći da vidite čuveni feniks cvet - Srpsku ramondu.

Ova biljka raste uglavnom u nepristupačnim terenima Jelašničke i Sićevačke klisure, ali u Potkapini se nalazi na steni udaljenoj svega tridesetak metara od puta koji od Jelašnice vodi ka Bojaninim vodama i Suvoj planini.

Zadiviće vas sigurno to što ova „feniks“ biljka uspeva na potpuno vertikalnoj steni na kojoj skoro uopšte nema zemlje, tek po koji mali busen mahovine. Svetlo ljubičasti cvetići Srpske ramonde utapaju se u stenu i morate da joj se približite skroz blizu da bi ih videli, ali će vas sigurno raznežiti to što tako mali, nežni cvetovi uspevaju u surovim uslovima.  

Jelašnička i Sićevačka klisura stanište su i druge čuvene „feniks“ biljke  - Natalijine ramonde, simbola vaskrsa srpskog naroda u Velikom ratu. Dve klisure koje nalaze na samo desetak kilometara od Niša jedina su mesta u našoj zemlji u kojoj Natalijina i Srpska ramonda uspevaju zajedno.

Srpsku ramondu prvi put u Srbiji otkrio je Josif Pančić 1874. godine na obroncima planine Rtanj iznad Sokobanje, a Natalijinu ramondu je 1884. godine u okolini Niša otkrio doktor Sava Petrović, dvoriski lekar kralja Milana Obrenovića. Zajedno sa Pančićem opisao je biljku i dao joj ime po kraljici Nataliji.

Obe biljke botaničari nazivaju „fenks“ biljkama jer mogu da ožvie maltene od kapi vode, iako su prethodno bile sasušene mesecima ili godinama. Kada na staništu nema dovoljno dostupne vode, te biljke stupaju u stanje mirovanja, odnosno stanje anabioze. Kada se na staništu pojavi voda, jedna kap je dovoljna da biljka oživi.

Botaničari ističu da samo na prvi pogled nema razlike između Natalijine i Srpske ramonde. Razlika postoji, a osnovna razlika je u rasporedu kruničnih listića. Kod Srpske ramonde krunični listići su potpuno razdvojeni dok se kod Natalijine ramonde listići preklapaju. Obe ramonde u našoj zemlji su zaštićene kao prirodna retkost.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.