Čarli Čaplin "pojeo "džak vune: Istina je, evo gde možete da proverite

Jelena Milić (49) iz Smedereva ni sama nije znala koliko je kreativna i vešta sa iglama dok uz hobi "igranja" sa vunom, nije počela da pravi umetnička dela.

Od ogromnih valjaka sirove vune, starom tehnikom pustovanja, Jelena "vaja"!

Završila je srednju tehničku školu, a svoj pravi izraz pronašla je u, kako kaže, miru, jednostavnosti i toplini ručnog rada. Kroz oblikovanje vune može da iskaže i svoj unutrašnji glas. 

- Pustovanje vune je za mene ljubav, uživanje, nešto gde nađem sebe i neki svoj mir. Sama vuna je neverovatan materijal, to je nešto što jednostavno nema granice - kaže u razgovoru za naš portal ova umetnica iz Smedereva.

Pustovanje vune je vrlo star zanat koji se deli na "mokro" i "suvo". "Mokro" potiče čak iz 8. veka, dok je "suvo" nastalo mnogo godina kasnije, sredinom prošlog veka, i više je u vezi sa umetnošću. 

- Koriste se samo sirova, neopredena vuna kao materijal, koja se bocka posebnom iglom za pustovanje, i to je sve. To je zapravo filcanje iglom, tehnika oblikovanja pomoću specijalnih igala koje se više puta ubadaju u vunu, stvarajući gustu, kompaktnu masu – objašnjava naša sagovornica.

Radi se bez vode i sapuna, a neophodna je izuzetna preciznost. I dok igla stvara formu, ruka je ta koja, kaže, unosi dušu. 

 

- Iskreno, nisam znala da imam izraženu i tu umetničku crtu. Počela sam sa malim figurama koje su mi se svidele, ali nisam se nešto posebno našla u tome. Napravila sam dugu pauzu, jedno dve-tri godine nisam radila. Ali, osećala sam da me vuče ta vuna i pomislila sam, možda bih mogla nešto drugo da radim. Onda je nastala prva 3D slika, radila sam nosoroga, lava, po neki portret, i shvatila sam da je to nešto što sam ja. Rekla sam: hajde da probam nešto više od toga i stigla sam do Đokovića i Čaplina, a trenutno radim Teslu – kaže Jelena. 

Manje figure završavala je za oko dva meseca, a za veće, poput Čaplina, trebalo joj je nekoliko meseci. Za dočaravanje likova i autentičnog izgleda, kao finiš, koristi tanak sloj merino vune koja je već obojena.

- Za neke delove, kao što je boja kože, moram da mešam više vunica, da bih dobila pravu nijansu. Dugo traje taj proces. Nekada radim i po 10 do 12 sati dnevno, a ima dana kad radim manje jer nisam uvek raspoložena. Za ovaj rad su potrebni raspoloženje i inspiracija – iskrena je Jelena.

Do sada je uradila samo 20-ak figura, što i ne čudi s obzirom na dugotrajnost procesa izrade, ali i činjenicu da teško dolazi do materijala. Na samo par mesta u Srbiji, kaže Jelena, može da se kupi sirova vuna i zato, kada je pronađe, trudi se da je uzme u većim količinama. 

- Figura Čarlija Čaplina teška je oko dva kilogram. Ovako na oko deluje da to nije ništa, ali to je ogroman džak vune, jer ona je veoma laka i zato je i potrebno dosta vremena da se izbocka. 

U Srbiji, kaže, nema mnogo žena koje se bave ovakvom vrstom radinosti. Nekoliko njih pravi manje figure, ali velike poput njenih, dodaje, ne radi niko. 

- Ovo jeste hobi koji može da predstavlja dopunu za budžet, ali od toga ne može da se živi. Teško se radi i ne može malo da se naplati nešto što ja radim mesecima. Ponekad imam neku porudžbinu, ali ne za Srbiju, to sve ide u inostarnstvo – navodi Jelena. 

Početkom maja na Paliću je održana Međunarodna izložba rukotvorina i kolekcionarstva, gde je osvojila dva priznanja – jedno za već završenu figure Čarlija Čaplina, a drugo za figuru Tesle koja je u procesu nastajanja.