Punih 12 godina Duško je čekao na vrhunski prinos! Posle mukotrpnog početka, sada od ovog voća puni džepove (FOTO)

Kao prevashodno poljoprivredni kraj, u Kikindi se ratari najviše odlučuju da gaje povrtarske kulture. Ima i onih, i to sve više, koji su proizvodnju usmerili na uzgoj koštunjavog voća, posebno lešnika.

Proizvodnja lešnika doživela je nagli porast prethodnih godina, a u Kikindi zauzima ukupnu površinu od oko 700 hektara, uključujući i velike firme. Duško Crnomarković iz Kikinde prvi zasad leske podigao je pre 13 godina.

- Imam ukupno 3,5 hektara pod lešnikom. Posla ima dosta i ovo je veoma zahtevna proizvodnja. Ekspanzija je počela pre desetak godina, ali je dug proces do ostvarenja cilja. Da bi se dobio vrhunski prinos, treba da prođe u proseku 12 godina. Potrebno je strpljenje i da se čeka-ističe Crnomarković.

Lešnici traže mnogo sunčanih dana, a proizvođačima najveći problem zadaju insekti, od kojih je u poslednje vreme stenica najzastupljenija. Početak je uvek težak, pa je Duško znanja sticao tokom same proizvodnje. 

- U početku nisam bio upućen u proizvodnju lešnika, posebno oko same setve. Razmak između zasada trebalo je da raširim za još metar i 30 centimetara, jer se krošnje sudaraju-prenosi svoje iskustvo Crnomarković koji proizvodi tri sorte lešnika: ,,enis”, ,,tonda” i,,halski džin”.

Otkupna cena lešnika kreće se od 950 do 970 dinara po kilogramu na veliko, a prinos varira i dosta zavisi od vremenskih prilika. Po hektaru iznosi oko dve do tri tone.

- Plodovi lešnika počinju da se sakupljaju pred kraj avgusta, a tome prethodi dosta rada-orezivanje, okopavanje, prskanje, đubrenje i navodnjavanje. Lešnik se selektuje i suši, što je mukotrpan posao, a radne snage nema. Ovo je porodično gazdinstvo na kome radimo supruga, sin i ja. Pomažu i drugi proizvođači, pružamo potporu međusobno. Do sada smo sve radili ručno. Nedavno smo kupili mašinu - skupljač lešnika, pa će, nadam se, od sada bar taj deo uzgoja biti lakši i brži-dodaje Crnomarković.

Jači kad su udruženi

I Miloš Đapa iz Kikinde je dugogodišnji uzgajivač lešnika, i to već 20 godina. Jedan je od pokretača Udruženja ,,Ki lešnik” koje je osnovano 2023. da bi pomagalo uzgajivačima.

- Udružili smo se najviše zbog problema u proizvodnji i održavanju zasada. Organizujemo edukacije i predavanja stručnjaka što je naišlo na dobar odziv. Proizvođačima puno znači, jer saznaju na koji način mogu da dobiju zdrav plod lešnika-ističe Đapa.

Udruženje ,,Ki lešnik” broji preko dvadeset članova koji to koštunjavo voće gaje na oko stotinu hektara.

 

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

milan vasiljevic

pre 3 meseca

ne znam zasto proizvodjaci lazu i nikada ne kazu istinu.??? 2-3 tone po hektaru to je velika razlika moze biti 2..-2,3 a u stvari je 4,5-5 tona po hektaru...lazovi samo znate da kukate

1 1 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari