Legenda srpskog manastira: Evo kako je srna iz šume završila na fresci

U dolini reke Pčinje i danas sve podseća na legendu o Svetom Prohoru i srni koji se pre skoro 1.000 godina odigrala na tom mestu.

Taj događaj je ovekovečen i na jednoj fresci u manastiru, na zidu sa južne strane crkve.

Legenda duga 1.000 godina

Manastir svetog Prohora Pčinjskog podigao je vizantijski car Roman IV Diogen koji je vladao od 1069. do 1071. godine. Posvetio ga je prepodobnom ocu Prohoru, a o tome postoji i legenda.

Kada je Diogen bio u lovu na planini Kozjak, susreo se sa pustinožiteljem Prohorom. Lovio je srnu koja je bežeći od lovca utočište i zaštitu zatražila upravo kod Svetog Prohora.

Foto: S.T.

 

Sveti Prohor je Diogenu prorekao da će postati car. Ali ga opomenu da ne zaboravi na starog pustinjaka. Diogen posluša starca, otputova u Carigrad i ubrzo postade car. Posle kratke vladavine i ropstva, po povratku u Carigrad Romanu Diogenu bivaju, po nalogu tadašnje carigradske vlade, usijanim gvožđem iskopane oči.

Foto: S.T.

Diogen je bio jedan od mnogih slepih careva. Kad se Bog odazvao njegovoj molbi i otkrio mu mesto prebivanja svetih moštiju pustinjaka, on je uzevši ih iz pećine u kojoj se Sv. Prohor podvizavao, krenuo da ih odnese u Nagorički hram u današnjoj Severnoj Makedoniji i da ih tamo položi.

No sišavši do reke Pčinje, nedaleko od pećine, svete mošti se više nisu mogle odatle pokrenuti. Razumevši volju svetiteljevu Roman Diogen mu podiže hram u kome položi njegove svete i čudotvorne mošti, iz kojih do danas teče sveto miro. Manastir je u 14. veku obnovio srpski kralj Milutin.

Foto: S.T.

Misterija sa srnom

 Da stvar bude još misterioznija, baš na tom mestu nedavno se desio neobičan susret sa srnom. 

- Jednom prilikom prošao sam da prošetam do reke, kada sam čuo neko šuštanje iz obližnjeg gustog rastinja uz obalu. Pomislio sam da je najverovatnije neki ribolovac, ali je iz žbunja provirio srndać. Krenuo sam da vadim telefon iz džepa kako bih snimio ono što se dešavalo pred mojim očima. Mislio sam da će sigurno pobeći, ali on je nastavio da se kreće pravo ka meni. Zatim je nastavio lagano da kaska odlazeći od mene, to čak nije ni bio beg. Zahvaljujem mu se na ovakvoj privilegiji, jer je situacija zaista bila neverovatna za mene i mogu reći da sam uživao u čitavom prizoru - priča Boban Mitić iz Vranja, koji je imao sreće da snimi srndaća na reci.

BONUS VIDEO