"Pogineš" radeći za crkavicu! Proizvodnja kreča je "rudarski posao", ipak njime se u Zaplanju bavi i jedna žena

U selima u podnožju Suve planine, Malom Krčimiru i Seličevici i ovog proleća može se videti dim iz krečana kojih je svojevremeno bilo na desetine

U ovom kraju poznatom kao Zaplanje decenijama unazad bile su glavni izbor prihoda za mnoge porodice.

Proizvodnja kreča na tradicionalni način, loženjem vatre u podnožju ozidane kupe, izuzetno je težak, „rudarski“, posao i njime se bavi sve manje ljudi, a time se već tri decenije bavi i Nadežda Nešić (47) iz Malog Krčimira.

Nešić je kazala da je suprug naučio da proizvodi kreč i time je počela da se bavi posle udaje i prelaska iz Leskovca u Krčimir.

Dodala je da se u Zaplanju ranije proizvodnjom kreča bavila još jedna žena, a sada samo ona. 

- Sa suprugom smo godinama proizvodili kreč, a nakon što je on preminuo nastavila sam da to radim sa mlađim sinom. Radim sve što je potrebno oko krečane. Donosim i ređam kamen, sečem i cepam drva, ložim vatru i radim sve drugo što je potrebno. Retko koji kamen ne mogu da podignem. Nije lako, ali se ne žalim - izjavila je Nešić.

Ona je kazala da ima četvoro dece i sedmoro unučadi, s tim što sada u Malom Krčimiru žive samo ona i mlađi sin, snaja i unuče, dok je stariji sin u Crnoj Gori, a ćerke u Leskovcu.

- Sin dovozi kamen iz kamenoloma u Ostrovici jer je put do Suve planine veoma loš, pa nam je lakše da kamen dovučemo iz Sićevčake klisure. Naravno, kada odemo na Suvu planinu, nikada se ne vratimo bez kamena kada je besplatan - objasnila je Nešić.

Dve ture za mesec dana

Prema njenim rečima, potrebno je 15 dana aktivnog rada da bi se dobio kreč u jednoj krečani, tako da ne mogu više od dve ture kreča da dobiju za mesec dana.

- U rupu krečane najpre se ređa drvo i to debele cepanice da se napravi kupa, a na to se ređa kamen. Napre krupan, a potom sitniji. Mora da se koristi kvalitetan kamen, čist krečnjak da bi se dobio kreč. Dan kada ređamo krupan kamen nam je najteži, ostali su nešto lakši. Nisu laki ni oni, samo su nešto lakši - istakla je Nešić.

Ona je kazala da nakon što zapale vatru u krečani moraju neprekidno da dežuraju pored nje tri do četiri dana.

- Nakon što se vatra u krečani zapali ona gori 12 do 15 sati, a potom nastavljamo da ložimo, da stavljamo cepanice u otvor pri dnu krečane. Vatra ni jednom trenutku ne sme da se ugasi, jer u protivnom ne bude ništa od kreča. Sin i ja se smenjujemo na šest sati, ali kad on ima neke druge obaveze ja dežuram pored krečane i duže - izjavila je Nešić.

Prema njenim rečima, ranije su prodavali kreč kupcima, a sada ga prodaju trgovcima pa ga oni dalje prodaju. Kreč se, dodala je, koristi najviše za malterisanje, za krečenje voća, krečenje kuća i stanova, a koristi se i za čišćenje bunara.

- Pogineš radeći, međutim, zarada je mala. Naša krečana je 12 tona, a 20 dinara je kilogram kreča i za taj novac nas trgovci ucenjuju, a ne računaju na troškove koje imamo oko kamena i drveta - istakla je Nešić.

Ona je kazala da žive od krečane, ali da njoj prolizvodnja kreča nije jedini posao.

- Kada sam ostala bez supruga, preuzela sam većinu poslova. Čuvam krave i svinje, bavim se poljoprivredom. Umem da sečem drva motornom testerom i da vozim traktor, umem i da ga popravim. Dešava se da stane na njivi, ali vidim u čemu je problem, popravim ga i radim dalje - izjavila je Nešić.

                                                    Bonus video